Актуелно

У Сувачарској улици у Кикинди, станује Милан Викало. На први поглед, он је витални деведесетогодишњак који ужива у партији шаха и стиховима које сам записује. Ипак, његове очи чувају слику једног грма, мајчиног длана на устима и војничких чизама које су прекинуле његово детињство. Када је имао само шест година, Милан је осетио сву суровост рата. Усташе су га отргле од рањене мајке и одвеле у логор Јасеновац. Као дете, није разумео мрак који га је окружио, а слободу му је, попут филмског обрта, донео отац који је успео да пронађе своју породицу у ратном вихору и изведе их на светлост. Након деценија проведених у раду и стварању породице, Милан се 2018. вратио у Кикинду. Његова жеља није била материјална, већ људска – желео је да упозна градоначелника, не као политичара, већ као човека којем може да повери своју причу и своју поезију.

‘’Овај сусрет је много више од протокола, јер су приче попут Миланове део нашег колективног памћења и опомена за будућност. Важно је да се овакве судбине чују далеко, јер сви који су преживели такве голготе имају непроцењиву поруку за будуће генерације – да се историја не сме заборавити, али да се из ње мора изаћи уздигнуте главе“, истакао је градоначелник.

Иако носи дубоке ожиљке, господин Викало није дозволио да га прошлост огорчи. Његова свакодневица испуњена је интелектуалним радом и креативношћу. Он је живи доказ да историја није само сува реченица у уџбенику, већ пулсирајући живот који нас учи да је снага људског духа несаломива.

''Хтео сам да упознам првог човека града јер и у овим годинама пишем о држави и људима који је воде. Сећам се како ме је мајка крила у грму, држећи ми руку на устима да не заплачем док су пуцали на нас, али живот ме је водио даље – кроз школовање, породицу и рад, све до данашњих песама инспирисаних завичајем које су мој начин да се одужим животу.“

Посета у Сувачарској улици завршена је онако како је и почела – топлим стиском руке двојице људи различитих генерација, спојених истом мисијом: да се истина чува, а човечност негује.
 

Економско-трговинска школа у Кикинди обележила је свој дан на несвакидашњи начин. Уместо класичне прославе, фокус је био на хуманости, заједништву и племенитости, чиме су ученици и запослени још једном показали да су им праве вредности на првом месту. Након што су недавно успешно прикупили средства за операцију мајке једне од ученица, ђаци су своју нову хуманитарну мисију започели управо на Дан школе. Циљ је прикупљање новца за четрнаестогодишњу Хану Докић из Мокрина, која болује од спиналне мишићне атрофије, како би јој се обезбедила неопходна нова инвалидска колица. Сваки од 320 ученика школе дао је свој допринос, стављајући своје знање и таленте у службу хуманости. Обележавању су присуствовали чланови Градског већа, Тихомир Фаркаш и Тамара Радловић, као и председница Спортског савеза Кикинде, Јелена Чуданов.

''Град Кикинда увек са поносом подржава овакве омладинске иницијативе. Економско-трговинска школа је прави пример како се кроз практично знање – у овом случају куварство и трговину – може директно помоћи заједници. Ови млади људи нису само будући професионалци, већ и хуманисти великог срца који осећају потребе својих суграђана. Град ће увек бити партнер школама које негују овакав дух”, истакао је Фаркаш.

Централни део прославе био је хуманитарни базар на којем су се продавале слатке и слане ђаконије, као и здрава храна, које су ученици сами припремили. Поред гастрономских ужитака, Дан школе обележен је дебатама и спортским утакмицама. Директор школе, Роберт Вуњак, изразио је велико задовољство иницијативом коју су покренули сами ученици.

''Поносан сам на наше ученике јер су још једном доказали да образовање није само оцена у дневнику, већ и изградња карактера. Иницијатива за ову акцију потекла је директно од Ученичког парламента, а на нама је било само да им пружимо ветар у леђа. Чак и у овим специфичним околностима, док чекамо завршетак реконструкције наше зграде, ова деца показују да за племенитост и заједништво не постоје препреке'', додао је Вуњак.

Економско-трговинска школа у Кикинди основана је 1948. године. Иако се њена главна зграда тренутно реконструише, то није омело ђаке у њиховим активностима. Док чекају повратак у своје клупе, што се очекује до краја године, настављају да нижу успехе на такмичењима и, што је најважније, шире своју хуманитарну мисију.
 

Мокрин је још једном је потврдио статус светског центра васкршњих свечаности. На одржаном 36. Светском првенству у туцању фарбаним кокошијим јајима, титулу најтврђег јајета и шампионски пехар освојила је Ивана Продановић, док је у категорији јуниора најбољи био Душан Терзић. Манифестација је одржана уз подршку Савета месне заједнице Мокрин, Града Кикинде и Покрајинске владе. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, упутио је срдачне честитке победницима и свим мештанима Мокрина.

''Мокринска туцанија је бренд по којем је наш крај препознатљив у целом свету. Честитам Ивани и Душану на великом успеху и на томе што су шампионске титуле задржали код куће. Ова манифестација је симбол наше традиције, слоге и радости коју Васкрс доноси. Град ће увек стајати иза оваквих догађаја који чувају наше обичаје и окупљају људе свих генерација“, истакао је градоначелник Младен Богдан.

Победница Ивана Продановић, којој је ово друга титула након успеха 2022. године, у финалу је надјачала Миливоја Радојчина. Како каже, иза врхунског резултата стоји дуготрајна припрема и оштро око за одабир правог јајета.

''Припреме почињу још у јануару када са оцем крећем у потрагу. Углавном се гледа да јаје има добар звук и да је нормалне величине“, открила је своју тајну светска шампионка Ивана Продановић.

Ништа мање узбудљиво није било ни у јуниорској конкуренцији, где је Душан Терзић савладао Георгија Маленчића.

''Први пут учествујем и пут до првог места није био лак. Деда ми је помогао да изаберем јаје, а бирали смо га целу зиму“, испричао је млади шампион Душан Терзић.

Иако су на такмичењу учествовали гости из многих градова и земаља, Живица Терзић, председник такмичарске комисије, истиче да искуство и посвећеност локалних одгајивача често праве пресудну разлику.

''Побеђују они који гаје кокошке и интензивно трагају за тврдим јајетом. Ко се тиме бави са толиком посвећеношћу, тај се увек нађе у самом финалу или завршници такмичења“, објаснио је Живица Терзић.
 

Најрадоснији хришћански празник, Васкрс, обележен је у Кикинди свечаном литургијом која је окупила велики број верника. Храм испуњен до последњег места и празнична атмосфера прожета молитвом и песмом послали су снажну слику духовне обнове и јединства грађана. Свечаности је присуствовао и градоначелник Кикинде, Младен Богдан, који је заједно са својим сарадницима указао на важност очувања традиције и заједништва у савременом тренутку.

''Васкрс је празник који нас подсећа да је живот победио смрт. Наши храмови су пуни, што показује колико је људима потребно јединство и окупљање око вредности које су нас одржале кроз векове. Нека овај празник донесе мир и љубав у сваку породицу“, изјавио је градоначелник Младен Богдан.

Током богослужења прочитана је Васкршња посланица патријарха српског, у којој је истакнуто да јеванђељске истине нису апстрактне мисли, већ живо вођство за свакодневни живот. Отац Никола Мишковић изразио је велико задовољство одзивом грађана, нагласивши да је овогодишња литургија једна од најмасовнијих у последње две деценије.

''Данас смо се окупили у огромном броју, са око 600 причасника. То је показатељ да је васкрсли Господ Исус Христос увек ту да нас сабере и уједини. Свим суграђанима желимо да празник проведу у миру, здрављу и радости, са својим најмилијима“, поручио је отац Никола Мишковић.

Након литургије, уприличен је и посебан програм за најмлађе. Глумци из дечјег позоришта ''Лане“ обрадовали су присутне вернике, а посебно малишане, делећи васкршња јаја и слаткише, чиме је на најлепши начин заокружено празнично јутро у Кикинди.
 

Поводом обележавања Међународног дана Рома, у Галерији Културног центра у Кикинди отворена је прва самостална изложба уметника Милорада Кнежевића из Башаидa. Поставку чине портрети и мотиви свакодневног живота који славе традицију, пријатељство и ромску културу. Кикиндска публика има прилику да се упозна са радом аутора који је, упркос животним изазовима, остао веран уметности. Кнежевић, који је радни век провео као дизајнер и наставник ликовног, кроз своје слике доноси емотиван приказ људи из свог окружења. Свечаном отварању присуствовао је градоначелник Младен Богдан са својим сарадницима, као и представници ромских институција.

Жељко Раду, в. д. директора Канцеларије за инклузију Рома, истакао је значај културе, али и кључни проблем са којим се заједница суочава:

''Проблема је много, али оно што увек напомињем јесте да смо сиромашни зато што смо необразовани, а необразовани зато што смо сиромашни. Једини излаз из тог зачараног круга јесте да што више промовишемо и истичемо образовање Рома,“ поручио је Раду.

Изложба представља пример добре праксе Града Кикинде у унапређењу положаја ромске мањине и промоцији њихове богате културне баштине:

''Ово је моја прва самостална изложба. Моја помајка је била Ромкиња и отуда љубав према њиховој култури и народу. Волим да сликам портрете јер на тај начин представим особу, кроз сваку црту лица,“ изјавио је Милорад Кнежевић.

Поред портрета обичних људи, посетиоци могу видети и приказе коња, као и портрете великана попут Николе Тесле и Ђорђа Балашевића.

Животни пут Милорада Кнежевића доказ је да таленат увек пронађе пут. Иако је првобитно завршио занат за металостругара, касније је дипломирао на Вишој педагошкој школи у Београду. Где год је радио – од НИС-а до „Тозе Марковића“ – остављао је трагове на зидовима у виду мурала и слика.