Актуелно

Српска православна црквена општина при Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди обележава храмовну славу одржавањем Свечане литургије, којој су, поред великог броја верника, присуствовали градоначелник Младен Богдан и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски. Централни догађај овогодишњег празника јесте подизање звона на новоизграђени звоник, који је по својој архитектонској изведби јединствен у Севернобанатском округу.

Старешина храма, отац Бобан Петровић, истиче да су радови на изградњи звоника започети прошле године, док су ове године, уз повољне временске и финансијске услове, настављени радови:

''Ми смо изградњу звоника почели и темеље завршили у току прошле године, а ове године, кад су временски и финансијски услови дозвољени, започели смо са зидањем. Сад смо дошли до нивоа где ће бити постављена звона и још преостаје нека три до четири метра да се зида и тада долази завршна купола.“

За сада су на звоник постављена три звона из ливнице Кременовић из Белосаваца. Како наводи отац Бобан Петровић, жеља је да се временом заокружи симболика и постави укупно девет звона у част девет анђеоских чинова.

Изградња овог велелепног објекта највећим делом се финансира прилозима верника и доброчинитеља, уз подршку црквене општине, чиме се наставља традиција заједништва и сабирања верног народа. Празник Светих Козме и Дамјана и постављање звона на нови храмовни звоник остаће упамћени као историјски тренутак за вернике овог краја.
 

Поводом објаве на страници „Збор грађана Кикинде“, у којој се под сензационалистичким насловом „КИКИНДА ЈЕ У ОПАСНОСТИ!“ износе тврдње о наводној непосредној опасности од складиштења опасног отпада и предстојећој еколошкој катастрофи, Градска управа града Кикинде обраћа се јавности ради тачног и потпуног информисања грађана. Представљањем непотврђених информација и закључака као неспорних чињеница, наведена објава изазвала је узнемиреност и забринутост грађана, не правећи јасну разлику између иницијативе за израду пројекта, прибављања услова и издавања дозвола.
Због значаја ове теме за здравље грађана и заштиту животне средине, Градска управа сматра неопходним да на основу расположиве документације разјасни шта је заиста затражено и да ли је пред надлежним градским органима покренут било какав поступак у вези са складиштења опасног отпада у Улици Николе Тесле 4, некадашњи „ПИК“ Кикинда.
Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој упућен је 18. августа 2025. године Захтев за издавање услова и података за потребе израде Урбанистичког пројекта са урбанистичко – архитектонском разрадом локације за промену намене постојећих објеката, без извођења грађевинских радова, у сврху складиштења опасног и неопасног отпада на парцелама 1431 и 1432 КО Кикинда.
Поступајући по овом захтеву, Секретаријат је 3. септембра 2025. године издао МИШЉЕЊЕ којим је указао на обавезу поштовања закона и спровођења прописаних поступака и мера заштите животне средине, где се наводи да се приликом израде урбанистичког пројекта и будуће разраде пројекта мора поштовати Закон о заштити животне средине ("Сл. гласник РС", бр. 135/2004, 36/2009, 36/2009 - др. закон, 72/2009 - др. закон, 43/2011 - одлука УС, 14/2016, 76/2018, 95/2018 - др. закон, 95/2018 - др. закон и 94/2024 - др. закон) и други прописи и мере, уз примену важећих техничких норматива и стандарда прописаних за ове врсте пројеката, односно прописане мере и услове за смањење загађења вода, ваздуха, земљишта, нивоа буке, опасности од удеса, управљање отпадом, као и да се мора поступати према, и поштовати надлежности, Закона о процени утицаја на животну средину ("Сл. гласник РС", бр. 94/2024) и Закона о управљању отпадом ("Сл. гласник РС", бр. 36/2009, 88/2010, 14/2016, 95/2018 - др. закон и 35/2023).
Овим мишљењем НИЈЕ дата сагласност на пројекат, нити је одобрена промена намене објеката или складиштење отпада.
За издавање одговарајућих одобрења за складишта опасног отпада, у складу са Законом о планирању и изградњи, надлежни су републички, односно органи Аутономне покрајине Војводине. Мишљење градског секретаријата не замењује њихове одлуке, нити друге законом прописане сагласности и дозволе.
Према евиденцији надлежне организационе јединице Градске управе за послове урбанизма, предметни урбанистички пројекат никад није достављен, те самим тим није разматран пред градском Комисијом за планове или другим органима Града Кикинде.
Са друге стране било ко ко би желео да поднесе овакав Урбанистички пројекат надлежним републичким или покрајинским органима то би морао да учини кроз службе Локалне самоуправе, те би сходно томе Градска управа имала инфомрације о покретању процедуре потврђивања предметног урбанистичког пројекта, што се, као што је претходно наведено, није догодило.
Градска управа разуме забринутост грађана и њихово право да постављају питања о здрављу, безбедности и животној средини. Управо зато је неопходно да се јасно разликују иницијатива, припремна документација и коначна одобрења. Изношење закључака о извесној катастрофи без утврђених чињеница неоправдано узнемирава јавност.
Позивамо ауторе и преносиоце објава да провере информације пре њиховог објављивања. Упозоравамо да изношење или преношење лажних вести или тврдњи, уколико изазове последице прописане законом, може представљати кривично дело изазивања панике и нереда из члана 343. Кривичног законика.
Градска управа Кикинда стоји на располагању грађанима за проверене и благовремене информације и омогућиће приступ документацији којом располаже, у складу са законом.
Заштита здравља грађана и животне средине захтева одговорност, поштовање закона и чињенице доступне јавности.
Градска управа града Кикинде
 

Председник Градске изборне комисије у Кикинди, Никола Крнић, представио је званичне резултате спроведених избора за народне посланике Народне скупштине Републике Србије, који су одржани 25. октобра. Том приликом он је истакао да је читав изборни процес протекао у реду.
''На одржаним изборима за избор народних посланика Народне скупштине Републике Србије 25. октобра 2026. године, у Кикинди имамо 60 бирачких места. Сва бирачка места отворена су у 7 часова, а затворена у 20 часова. Није било већих неправилности, нити било каквих инцидената“, изјавио је председник ГИК-а Никола Крнић.
Крнић је напоменуо да је Градска изборна комисија у законском року донела збирни извештај о резултатима гласања.
''Градска изборна комисија јуче је донела, 96 часова од дана затварања бирачких места, збирни извештај о резултатима гласања за избор народних посланика Народне скупштине Републике Србије“, појаснио је Крнић. Он је додао да у законском року од 72 часа није било поднетих приговора за понављање гласања на бирачким местима, те је збирни извештај усвојен у предвиђеном року.
Према подацима које је изнео председник ГИК-а, коначни статистички показатељи са територије града Кикинде су следећи:
Број уписаних бирача: 45.186
Број изашлих бирача: 33.293 (што чини 73,67% излазности, док је неостварено остало 26,33%)
Важећи листићи: 98,73%
Неважећи листићи: 1,27%
Највећа изланост у граду остварена је у Техничкој школи на бирачком месту 28, односно 81,56 одсто, док је најмања излазност била на бирачком месту 19 у Агенцији за пољопривреду, односно 66,31 одсто. Највећа изланост у селима била је у Руском Селу на бирачком месту 45 са 80,28 одсто, док је најмања излазност забележена на бирачком месту 47 у Винцаиду, односно 60 процената.
Изборна листа 1 Александар Вучић – Уједињена Србија 15.347 гласова, односно 46,11 одсто.
Изборна листа 3 Студентска листа – студенти побеђују 15.495 гласова, односно 46,55 одсто.
''Остале листе оствариле су резултате испод три процента. Што се тиче града Кикинде, избори су готови“, нагласио је Крнић.
 

Уз креативне радионице, спортска надметања и пригодну приредбу, ученици и наставници Средње стручне школе „Милош Црњански” обележили су Дан школе. Школски дан протекао је у знаку стваралаштва, дружења и заједничких активности, а прослава је била прилика да ђаци покажу машту, иницијативу и тимски дух. Школа „Милош Црњански” тренутно броји око 350 ученика, а образовање се одвија у четири подручја рада – здравству, прехрани, архитектури и хемији. Прослави је присуствовао и Тихомир Фаркаш, члан Градског већа задужен за образовање, који је честитао празник колективу и нагласио значај ове установе за Кикинду.

‘’Ово је једна од веома важних образовних установа за наш град, која има велики број интересантних смерова. Интерес града је да максимално подржимо школу „Милош Црњански”, како бисмо деци и наставницима обезбедили што квалитетније услове за рад. Школа је у претходном периоду остварила запажене резултате и привукла велики број ученика. Надамо се да ће у наредном периоду проширити своје образовне профиле и понудити још квалитетније могућности будућим средњошколцима.“

Посебно занимљива била је радионица архитектонског смера, у оквиру које су ученици осмислили и реализовали декорацију школских клупа и канти за смеће, дајући им нов, оригиналан изглед. У организацију активности ангажовали су се наставници различитих стручних области, док је за свечану приредбу подршку пружила професорка српског језика Наташа Мехић. Организован је и мини-турнир у баскету три на три, на којем су се надметали ученици кикиндских средњих школа.

‘’У оквиру креативне радионице архитектонског смера ученице су осмислиле декорацију клупа, а поводом Дана школе организовале смо и презентацију начина рада. Укључили су се и ученици других смерова, тако да сви могу да учествују и допринесу. Све је урађено према идејама и решењима самих ученица“, додала је Сандра Галић, професорка архитектонске групе предмета

Кроз спој традиције, креативности и посвећеног рада, Средња стручна школа „Милош Црњански” још једном је потврдила да представља незаобилазан стуб образовања и младалачке енергије у граду:

‘’Данас смо почели са креативним радионицама у којима су ученици и наставници радили по сопственом избору. Следи пригодна приредба, а након тога настављамо дружење са гостима у зборници’’, надовезао се директор школе, Емил Хофгезанг.
 

У Свечаној сали Народног музеја у Кикинди организована је промоција историјске сликовнице „Код Норвежана“, аутора Милоша Пушаре. Ова публикација доноси причу о једном од мање познатих поглавља историје Кикинде и северног Баната током Другог светског рата — депортацији 46 мушкараца из Кикинде и околних села у немачке логоре у северној Норвешкој у мају 1942. године. Промоцији је присуствовала и чланица Градског већа, Маријана Мирков, која се осврнула на значај оваквих публикација за културу сећања једног града као што је Кикинда.

''Ово је једна прича о 46 наших суграђана који су у мају 1942. године одведени у логоре Норвешке, и то није само једна статистика, то нису само бројеви, то је прича о судбинама људи који су отишли у неку неизвесност, који су отишли у, слободно могу тако да кажем, смрт“, истиче Маријана Мирков.

Она додаје да културу сећања морамо неговати јер је то оно што остаје иза нас, наглашавајући да овакве приче и књиге треба да читамо нашој деци и унуцима како би схватили шта значи мир и шта значи људскост коју морамо да чувамо.

Говорећи о мотивима за настанак овог дела, аутор Милош Пушара истиче да га је на дубље истраживање инспирисао животни позив историчара, као и чињеница да је реч о епизоди из Другог светског рата која је остала мање расветљена, иако је за локалну средину од изненадне и изузетне важности.

''То није мала ствар, да 46 становника неког града буде одведено на крајњи север Норвешке у нацистичке логоре, да буквално буду робовска радна снага, да живе у нехуманим условима, да умиру од глади, дизентерије и да су буквално били убијени“, наглашава Пушара.

Он додаје да је током истраживања успео да прикупи нове информације, а да му је најдраже откриће била проналажење фотографије једног страдалника, Бранка Момирова, чију је слику након вишегодишње потраге случајно открио у монографији кикиндске ауторке Марије Иштван посвећеној кикиндским гробљима.
Публикација на 46 колажних фотографија приказује судбине људи који су пре рата имали своје животе и радна места, укључујући и познате породице.