Актуелно

У Кикинди су почели дводневни тематски округли столови посвећени изради територијалне стратегије урбаног подручја града, у оквиру програма ЕУ ИНТЕГРА. Овај програм Европске уније, који се спроводи у сарадњи са Министарством за европске интеграције, подржава интегрални територијални развој у Србији. Кроз део програма који спроводи UNOPS, градови и општине добијају техничку подршку у изради територијалних стратегија и јачању капацитета за планирање одрживог развоја. Град Кикинда је почетком ове године започео процес израде територијалне стратегије урбаног подручја, која ће представљати основ за планирање одрживог територијалног развоја по моделу који примењују земље чланице Европске уније.

Тематски округли столови део су партиципативног процеса израде стратегије и прилика да представници јавног, приватног и цивилног сектора разговарају о резултатима контекстуалне и прелиминарне СВОТ анализе, као и о кључним темама за будући развој града. Менаџер за развој капацитета у делу програма ЕУ ИНТЕГРА који спроводи UNOPS, Виктор Вељовић, истакао је да се кроз овај програм наставља јачање капацитета локалних самоуправа за планирање и спровођење интегралног и одрживог територијалног развоја, чиме се надовезују на резултате остварене кроз претходни програм ЕУ ПРО Плус. Вељовић је додао да тематски округли столови представљају важну фазу у процесу израде територијалне стратегије јер омогућавају да се са ширим кругом локалних експерата и релевантних актера додатно унапреди анализа стања, те да наредни кораци у планирању развоја буду засновани на реалним увидима и потребама локалне заједнице.

Програм ЕУ ИНТЕГРА јача локалне самоуправе у Србији применом европских модела интегралног територијалног развоја. Ову иницијативу са 15 милиона евра финансира Европска унија, координише је Министарство за европске интеграције, а спроводе Стална конференција градова и општина и Канцеларија Уједињених нација за пројектне услуге. Програм активну подршку пружа локалним самоуправама у три региона, и то у Војводини, Шумадији и Западној Србији, као и у Јужној и Источној Србији.
 

У организацији слепих и слабовидих ''Северни Банат" у Кикинди, одржана је промоција две књиге, чланова Организације, чије је објављивање подржало Министарство културе. Представљена су дела ''Љубав је јача од свега'', Ратомира Ратка Шћепића и ''Све моје'', Јелке Боте и Јагоде Накрајкућин. Догађају је присуствовала Маријана Мирков, чланица Градског већа.

''Ово јесте прави пример како уметност и књижевност превазилазе све препреке и како истрајност, без обзира на све муке нашег човека, пружа снагу и емоцију да све оно што је у њему да то пренесе на папир, а на нама је да то подржимо у сваком смислу. Врло је важно да људи који имају проблем боље исказују емоције које ми треба да осетимо'', истакла је Маријана Мирков.

Кикиндски чланови организације имају вишегодишње искуство у писању поезије:

''Ово је моја трећа књига и обједињује љубав, породицу и родољубље у којој се налази око 60 песама'', подсетио је Ратомир Ратко Шћепић.

''Имам пет самосталних збирки, учествовала сам на бројним конкурима, заиста могу да будем срећна и задовољна оним што сам до сада издала. Моја поезија посвећена је ономе што је дубоко у човеку и што свако од нас понекад осећа'', надовезала се Јелка Бота.

Пред члановима организације налазе се бројни будући пројекти:

''Наша организација има три песника који су вишеструко награђивани, до сада су објавили доста књига, а нова издања подржало је ресорно Министартво културе'', објаснила је Јагода Накрајкућин, председница организације.
 

Градоначелник Кикинде Младен Богдан и члан Градског већа, Тихомир Фаркаш, обишли су Средњу стручну школу ''Милош Црњански", у којој су завршени радови на реконструкцији крова. Средства је обезбедио Покрајински секретаријат за образовање у износу од преко шест милиона динара.

''Ово је врло важна инвестиција за школу, град и само образовање. Било је потребно издвојити средства како бисмо решили овај проблем. Наша порука је јасна, да ћемо наставити да улажемо у образовну инфраструктуру, доста пројеката имамо да завршимо, али и започнемо, трудимо се да урадимо све што можемо што је потребно за наше школе. Ово је још једна лепа ствар за побољшање услова наших запослених и ученика у образовним установама'', истакао је градоначелник.

ССШ ''Милош Црњански'' у Кикинди похађа 357 ученика:

''Стари кров био је дотрајао, урађен је шездесетих година прошлог века, тако да је на појединим деловима било и прокишњавања, зато је било потребно да се тај проблем реши. Стари дрвени кров је уклоњен и постављена је челична конструкција са лименим кровом који би требало да буде дуготрајан. У наредном периоду било би поребно да се реконструише окапница на фискултурној сали'', додао је Емил Хофгезанг, в.д. директора Средње стручне школе ''Милош Црњански''.
 

У Градској кући организовано је потписивање колективних уговора између Града Кикинде и репрезентативних синдикалних организација у јавним установама чији је Град оснивач. Колективне уговоре, са представницима репрезентативних синдикалних организација, потписао је градоначелник Кикинде, Младен Богдан.

''У данашње време веома је тешко предвидети будућност и шта нам она доноси, поготово из екононског аспекта. Али, упркос свему, најважније је да обезбедимо раднике на прави начин, односно да унапредио положај запослених, у чему огромну улогу има и синдикат. Заједно са нама пронађена су решења за бројна унапређења у односу на претгодне колективне уговоре. Верујем да ће нови документ донети само бољитак свим запосленима'', истакао је градоначелник.

Уговори су потписани са синдикалним организацијама Центра за ликовну и примењену уметност „Terra", Народног позоришта, Народне библиотеке, Народног музеја, Историјског архива, Културног центра, Туристичке организације, ПУ „Драгољуб Удицки" и Центра за стручно усавршавање.

''Сачували смо сва стечена права која смо имали, уз подсећање да је претходни колективни уговор био један од најбољих у држави. Успели смо новим колективним уговором да дођемо до решења која су добра. Унапредили смо бројне погодности'', додао је Илија Дрљић, председник Савеза самосталног синдиката у Кикинди.

Потписивање колективних уговора представља наставак социјалног дијалога између локалне самоуправе и синдикалних организација, са циљем унапређења права и положаја запослених у установама културе, образовања и јавних служби.
 

Град Кикинда и Храм Светог Оца Николе прославили су данас, 22. маја, градску и храмовну славу, Летњег Светог Николу. Овај важан датум обележава се још од 1769. године, када је започета изградња цркве, а од 2017. године Град и Црквена општина га заједнички прате свечаном Литијом. Уз резање славског колача у Градској кући и присуство представника локалне самоуправе, гостију и бројних суграђана, Кикинда је показала снажно заједништво. Окупљене је поздравио градоначелник Кикинде, Младен Богдан, који је у свом обраћању ставио акценат на породичне вредности и заједнички циљ.

‘’Ми смо данас у Кикинди једно и сви смо се окупили да заједно, уједињени и јединствени, као породица прославимо славу. Летњи Свети Никола је део наше историје и треба да га обележавамо сваке године чиме одајемо поштовање онима који су градили, волели и бранили наш град. Она је и наше сабирање, време када показујемо колико смо јединствени пред најтежим изазовима и да тежимо ка истом циљу да развијамо нашу земљу и наш град. Посебно желим да се захвалим нашим ратним ветеранима, кумовима храмовне славе, који су бранили и бране нашу отаџбину. Своје животе су ризиковали, бранећи наше.”

Након што је обележавање славе укинуто после Другог светског рата, традиција је обновљена 2006. године, а данашња свечана Литија — пренос мошти Светог Оца Николе — окупила је више стотина суграђана. Свечану поворку са крстовима, хоругвама и иконама предводили су свештеници, представници града, чланови удружења „Српски ратни ветерани“ и црквени кумови. Посебна част да носе икону припала је рукометашима клуба „Кикинда Гриндекс“.

Учесници су прошли градским улицама (Браће Татић, Генерала Драпшина, Чанадска до кружног тока, Краља Петра Првог поред Народне библиотеке и Католичке цркве) и вратили се назад до Храма. Ове године кумови храмовне славе били су успешни ученици и спортисти: Хелена Грујић, Милан Панић, Алекса Коцкар, Сташа Радак, Илијана Лазичић и Драгана Гавриловић.

Радост због саборности пренео је и протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана:

‘’Храмовна слава слави се одувек, али данас је то било уз саборност заједништва свештенства, Градске управе, народа и највеће радости деце. На нама је велика одговорност, јер ми, Кикинђани, имамо на кога да се угледамо — на заштитника нашег града Светог Николу. Желим да се захвалим многобројним ђацима који су били део Литије, који су на овај начин учили шта је Литија и зашто је она.”

У духу старе традиције, када се литија служила за престанак недаћа и добар род, грађанима су у цркви дељени струкови пшенице како би род „хлебног“ зрна био што богатији.

У оквиру прославе организовано је и традиционално такмичење за најбољи славски колач, које је ове године окупило рекордну конкуренцију од чак 31 колача. Оцени кулинарског жирија предводили су председник кувара Радован Субин, заменица градоначелника Биљана Кикић и представници Дома ученика „Никола Војводић“.

Титулу за укупно најбољи колач однела је 67-годишња пензионерка Марија Накрајкућин, која је открила тајну свог успеха:

‘’Рецепт за славски колач пренела ми је бака Дара Микалачки која има 90 година. Живела сам код ње и она ме је научила да месим тесто. Рецепт је већ 40 година исти — увек брашно, квасац, млеко, маслиново уље и три жуманца. Најважније је како се ради руком, а потребно је да тесто премесите више пута и да га оставите да кисне.”

Поред главне награде, додељена су и друга признања: награду за најукуснији славски колач добила је Косана Татомир из Иђоша, док је титула најлепшег колача припала Боји Ољачи из Нових Козараца.