Актуелно

Како би се олакшао приступ великом броју туриста који посећују Руско Село, започели су радови на изградњи нових паркинг места у непосредној близини католичког гробља и седишта Удружења грађана „Торонтал”. За ову инвестицију локална самоуправа је определила 2,5 милиона динара из сопствених буџетских средстава. Радове су обишли градоначелник, Младен Богдан и Бојан Микалачки, члан Градског већа.

''Овај пројекат представља континуитет улагања у развој сеоских средина. На овој локацији биће обезбеђено између 24 и 25 уређених места за паркирање, што је директан одговор на реалне потребе удружења које бележи сталан пораст посетилаца. Радови се реализују у склопу ширег програма обнове сеоских путева и пешачких стаза, чија укупна вредност износи близу пет милиона динара'', истакао је градоначелник.

Први човек „Торонтала”, Шандор Талпаи, подсетио је да се ово удружење већ позиционирало као једна од најважнијих туристичких тачака на мапи Кикинде:

''Само током ове сезоне угостили смо око 500 малишана у оквиру једнодневних екскурзија. Поред лепог природног окружења, комплекс нуди и бројне садржаје попут батика, стазе са препрекама у шуми, грнчарије и едукативних радионица за очување старих заната, што је посебно привлачно деци. Досадашњи прилаз комплексу био је знатно компликованији за веће групе и аутобусе, првенствено због проласка тешке пољопривредне механизације која је стварала гужве. Реализацијом овог пројекта тај проблем ће бити трајно решен'', додао је Талпаи.

Ипак, крајњи циљ удружења је да се на овом простору укупно оформи око тридесет паркинг места, чиме би се комплетна инфраструктура око гробља и самог комплекса у потпуности ставила у функцију и прилагодила свим будућим гостима.
 

У Месној заједници Наково успешно су приведени крају радови на уређењу пешачких стаза око језера које се налази на самом ободу насеља. За реализацију ове значајне инвестиције издвојено је 12,4 милиона динара, а средства су обезбеђена путем конкурса за унапређење руралне инфраструктуре који је расписао Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Како изгледа ова уређена локација, лично су се уверили градоначелник, Младен Богдан и члан Градског већа Бојан Микалачки.

''Наково је, захваљујући заједничким напорима локалне самоуправе и Месне заједнице, а пре свега на иницијативу самих грађана, добило прелепо уређен кутак природе. Ова локација више није атрактивна само за мештане Накова, већ привлачи и становнике Кикинде и Банатског Великог Села, па чак и госте из суседне Румуније'', истакао је градоначелник, који је захвалио Покрајини на финансијској подршци и најавио да је наредни корак обезбеђивање средстава за комплетно осветљење простора.

Некадашње одлагалиште отпада потпуно је уклоњено и земљиште је рекултивисано, док је бара продубљена и трансформисана у чисто језеро које данас нуди мир, одмор, али и одличне услове за риболов. Овај потенцијал препознали су и становници румунског места Лунга, који су прешли границу и постали стални посетиоци ове оазе. Члан Савета Месне заједнице, Бранислав Чубрило, истакао је да је ово место постало центар окупљања за све генерације мештана:

''Простор је изузетно посећен – од мајки са бебама до рекреативаца који овде проводе слободно време. Радови су трајали нешто дуже од месец дана и изведени су на веома високом нивоу, тако да су грађанима сада на располагању и додатно уређени садржаји попут дечјег игралишта и терена за балоте'', додао је Чубрило.

Пројекат је обухватио постављање 2.000 квадратних метара бехатон плоча. С обзиром на специфичност и водопропусност тла на овој локацији, пре самог поплочавања извршена је темељна припрема подлоге, по истим стандардима који се примене приликом асфалтирања путева. Овај резултат је утолико значајнији ако се узме у обзир да је пре само једне деценије на овом месту била обична бара окружена великом дивљом депонијом.
 

Свечаном доделом признања у просторијама Црвеног крста, у Кикинди је обележен Светски дан добровољних давалаца крви. Под овогодишњим слоганом „Једна кап хуманости спасава животе“, овај датум био је повод да се искаже дубока захвалност суграђанима чија солидарност и друштвена одговорност директно спасавају људске животе. На свечаности су уручене плакете седморици Кикинђана који су течност која живот значи даровали чак 50 пута, док је десеторо њих признање добило за 35 добровољних давања. Председница кикиндског Црвеног крста, Маријана Мирков, упутила је речи захвалности окупљеним хуманитарцима, нагласивши непроцењиву вредност њиховог доприноса заједници.

''Желим да вам упутим једно велико и искрено хвала што изнова показујете безграничну хуманост, не очекујући ништа заузврат. Ово је дан када славимо вашу племенитост и несебичну потребу да се нађете онима којима је помоћ најдрагоценија“, истакла је Мирков.

Током догађаја уручене су и традиционалне плакете „Широко срце“ за најхуманије средине у претходној години. Ово признање припало је ЈП „Кикинда“, Техничкој школи „Михајло Пупин“ и Месној заједници Мокрин. Једна од награђених суграђанки, Весна Бојић, која је драгоцену течност дала више од 35 пута, поделила је своју личну и емотивну причу која ју је увела у свет хуманости пре више од две деценије.

''У ову хуману породицу ступила сам пре 26 година, а највећи покретач била је моја ћерка којој је тада била неопходна хитна и тешка операција. Тада су потпуно непознати људи брзо реаговали и поклонили јој део себе како би јој спасили живот. Тај тренутак је преломио и одлучила сам да постанем добровољни давалац. Наставићу да чиним исто све док ми год то здравље буде дозвољавало“, навела је Бојићева.

Према подацима локалног Црвеног крста, током протекле године у Кикинди је забележено 860 давалаца, међу којима су се нашла и 83 суграђана који су први пут искусили овај хумани чин. Посебно радује чињеница да жене чине 10 одсто од укупног броја давалаца. Секретарка Црвеног крста, Данијела Бјелац, сумирала је резултате остварене у сарадњи са Заводом за трансфузију крви и указала на важност континуиране едукације:

''У претходном периоду успешно смо реализовали 27 акција добровољног давалаштва крви. Захваљујући томе, успевамо да обезбедимо стабилне и довољне залихе, па наши суграђани у систему примарне здравствене заштите не морају да брину. Такође, кроз наш Клуб 25 активно радимо са средњошколцима, едукујемо их и мотивишемо да постану део ове велике, хумане породице“, закључила је Бјелац.

Упркос огромном напретку модерне медицине и сигурносних система који трансфузију чине безбеднијом него икада, стабилност здравственог система и даље у потпуности зависи искључиво од племенитости људи који редовно и добровољно дарују крв.
 

У Колпинг едукативном центру у Сајану одржана је панел дискусија посвећена унапређењу социјалног предузетништва кроз јачање веза између локалних самоуправа, цивилног сектора и привреде. Овај догађај био је и повод за званично потписивање Меморандума о сарадњи између Колпинг друштва Србије и Града Кикинде, са циљем да се изгради снажан локални екосистем за подршку овој врсти пословања. Да се Сајан развија са тежњом да постане водећи регионални центар социјалног предузетништва, потврдио је градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је панел дискусији присуствовао заједно са својим сарадницима.

''Наша намера је да овај центар позиционирамо као главно чвориште за социјално предузетништво у целом региону, где ће сви заинтересовани моћи да добију едукацију и драгоцено практично искуство. У Кикинди тренутно имамо око 1.800 регистрованих предузетника, а изузетно смо поносни на чињеницу да су у више од половине случајева покретачи жене. Локална самоуправа континуирано улаже у њихов развој и ми ћемо са поносном наставити да јачамо овај сектор'', рекао је Богдан.

Директорка Колпинг друштва Србије Мелинда Томић указала је на кључну улогу коју локалне заједнице имају у даљем напретку социјалних предузећа:

''Сарадња са локалним институцијама је темељ на којем социјална предузећа могу градити своју будућност и ширити утицај. Наш центар у Сајану је прави пример за то, јер од самог почетка имамо изванредно разумевање како од стране Месне заједнице, тако и од руководства Кикинде. Та подршка је и практична, будући да градска управа редовно откупљује наше производе за потребе званичних и корпоративних поклона, чиме нам директно помаже да будемо одрживи'', истакла је Томићева.

На скупу је говорено и о законским оквирима, а Данијела Малетић, члан Савета за социјално предузетништво при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објаснила је да је постојећи Закон из 2022. године прилично уопштен, због чега је неопходно донети прецизнија подзаконска акта:

''Иако на папиру имамо свега 26 званично регистрованих социјалних предузетника, стварно стање на терену показује да преко 500 организација у Србији послује водећи се управо овим племенитим принципима. Да бисмо им омогућили пун развој, морамо што пре донети конкретне подзаконске акте који ће разрадити постојећи закон'', објаснила је Малетићева.

Председник Савета Месне заједнице Сајан Золтан Тот подсетио је да Колпинг друштво у овом месту успешно делује још од 2001. године:

''За мале руралне средине попут наше, овакве организације су буквално покретач опстанка. Већ четврт века пружамо прилику људима, а посебно женама на селу, да науче нове занате, стекну вештине и економски се осамостале. Када социјално предузеће отвори чак и неколико радних места у селу, то директно подиже квалитет живота целог места и даје наду за будућност'', закључио је Тот.

Ова панел дискусија је организована у оквиру пројекта ''Одрживе заједнице: Јачање социјалних предузећа за локални развој“. Пројекат заједнички реализују Смарт колектив, Колпинг друштво Србије и Евроконтакт, а спроводи се уз финансијску помоћ Европске уније.
 

У Спортској дворани ''Језеро” у Кикинди, током два дана викенда, град је био домаћин традиционалног, 21. Фестивала мини-баскета ''Ранко Жеравица”, који окупља најмлађе кошаркашке таленте из земље и региона. Манифестацију, која је ове године окупила око 300 малишана из 12 клубова и чува сећање на легендарног кошаркашког тренера и утемељивача модерне југословенске кошарке, званично је отворио градоначелник Кикинде, Младен Богдан. Он је том приликом истакао велику важност дечјег спорта за развој локалне заједнице и изразио захвалност организаторима на одржавању ове важне традиције.

'' Фестивал је још једном потврдио да Кикинда с поносом носи титулу спортског града и да успешно чува наслеђе великана какав је био Ранко Жеравица, преносећи љубав према игри на генерације које тек долазе'', истакао је градоначелник.

У складу са званичним слоганом фестивала, такмичење је имало искључиво мотивациони и ревијални карактер. Резултат на семафору био је у потпуно другом плану – примарни циљ био је да дечаци и девојчице уживају у игри, склапају нова пријатељства и развијају спортске навике без притиска императива победе. На крају турнира, сви малишани су проглашени победницима и награђени су за свој труд и фер-плеј. Посебан печат овогодишњем фестивалу дало је присуство великих имена из света спорта. Међу угледним гостима био је и Божидар Маљковић, прослављени трофејни тренер. Маљковић се обратио младим спортистима са симпатичном и важном поруком која је привукла велику пажњу присутних:

''Увек се са посебним емоцијама враћам у средине које разумеју суштину спорта, а Кикинда то свакако јесте. Овај турнир носи име Ранка Жеравице, човека који је задужио нашу и светску кошарку и нема лепшег начина да чувамо сећање на њега него кроз ову грају и пуну дворану деце''.

Догађају је присуствовао и Раде Георгијевски, председник Удружења мини-баскет Србија. Он је у име Кошаркашког савеза Србије уручио градоначелнику Кикинде ексклузивну монографију ''100 година кошарке у Србији”, као знак захвалности за изузетну подршку коју град Кикинда и Спортски савез Кикинде годинама пружају развоју и омасовљењу дечје кошарке.

''Овакви турнири су темељ наше кошарке. Наш циљ није да одмах стварамо шампионе, већ да кроз игру створимо здраве људе који ће сутра волети спорт.”