Актуелно

Свечаном доделом признања у просторијама Црвеног крста, у Кикинди је обележен Светски дан добровољних давалаца крви. Под овогодишњим слоганом „Једна кап хуманости спасава животе“, овај датум био је повод да се искаже дубока захвалност суграђанима чија солидарност и друштвена одговорност директно спасавају људске животе. На свечаности су уручене плакете седморици Кикинђана који су течност која живот значи даровали чак 50 пута, док је десеторо њих признање добило за 35 добровољних давања. Председница кикиндског Црвеног крста, Маријана Мирков, упутила је речи захвалности окупљеним хуманитарцима, нагласивши непроцењиву вредност њиховог доприноса заједници.

''Желим да вам упутим једно велико и искрено хвала што изнова показујете безграничну хуманост, не очекујући ништа заузврат. Ово је дан када славимо вашу племенитост и несебичну потребу да се нађете онима којима је помоћ најдрагоценија“, истакла је Мирков.

Током догађаја уручене су и традиционалне плакете „Широко срце“ за најхуманије средине у претходној години. Ово признање припало је ЈП „Кикинда“, Техничкој школи „Михајло Пупин“ и Месној заједници Мокрин. Једна од награђених суграђанки, Весна Бојић, која је драгоцену течност дала више од 35 пута, поделила је своју личну и емотивну причу која ју је увела у свет хуманости пре више од две деценије.

''У ову хуману породицу ступила сам пре 26 година, а највећи покретач била је моја ћерка којој је тада била неопходна хитна и тешка операција. Тада су потпуно непознати људи брзо реаговали и поклонили јој део себе како би јој спасили живот. Тај тренутак је преломио и одлучила сам да постанем добровољни давалац. Наставићу да чиним исто све док ми год то здравље буде дозвољавало“, навела је Бојићева.

Према подацима локалног Црвеног крста, током протекле године у Кикинди је забележено 860 давалаца, међу којима су се нашла и 83 суграђана који су први пут искусили овај хумани чин. Посебно радује чињеница да жене чине 10 одсто од укупног броја давалаца. Секретарка Црвеног крста, Данијела Бјелац, сумирала је резултате остварене у сарадњи са Заводом за трансфузију крви и указала на важност континуиране едукације:

''У претходном периоду успешно смо реализовали 27 акција добровољног давалаштва крви. Захваљујући томе, успевамо да обезбедимо стабилне и довољне залихе, па наши суграђани у систему примарне здравствене заштите не морају да брину. Такође, кроз наш Клуб 25 активно радимо са средњошколцима, едукујемо их и мотивишемо да постану део ове велике, хумане породице“, закључила је Бјелац.

Упркос огромном напретку модерне медицине и сигурносних система који трансфузију чине безбеднијом него икада, стабилност здравственог система и даље у потпуности зависи искључиво од племенитости људи који редовно и добровољно дарују крв.
 

У Колпинг едукативном центру у Сајану одржана је панел дискусија посвећена унапређењу социјалног предузетништва кроз јачање веза између локалних самоуправа, цивилног сектора и привреде. Овај догађај био је и повод за званично потписивање Меморандума о сарадњи између Колпинг друштва Србије и Града Кикинде, са циљем да се изгради снажан локални екосистем за подршку овој врсти пословања. Да се Сајан развија са тежњом да постане водећи регионални центар социјалног предузетништва, потврдио је градоначелник Кикинде Младен Богдан, који је панел дискусији присуствовао заједно са својим сарадницима.

''Наша намера је да овај центар позиционирамо као главно чвориште за социјално предузетништво у целом региону, где ће сви заинтересовани моћи да добију едукацију и драгоцено практично искуство. У Кикинди тренутно имамо око 1.800 регистрованих предузетника, а изузетно смо поносни на чињеницу да су у више од половине случајева покретачи жене. Локална самоуправа континуирано улаже у њихов развој и ми ћемо са поносном наставити да јачамо овај сектор'', рекао је Богдан.

Директорка Колпинг друштва Србије Мелинда Томић указала је на кључну улогу коју локалне заједнице имају у даљем напретку социјалних предузећа:

''Сарадња са локалним институцијама је темељ на којем социјална предузећа могу градити своју будућност и ширити утицај. Наш центар у Сајану је прави пример за то, јер од самог почетка имамо изванредно разумевање како од стране Месне заједнице, тако и од руководства Кикинде. Та подршка је и практична, будући да градска управа редовно откупљује наше производе за потребе званичних и корпоративних поклона, чиме нам директно помаже да будемо одрживи'', истакла је Томићева.

На скупу је говорено и о законским оквирима, а Данијела Малетић, члан Савета за социјално предузетништво при Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, објаснила је да је постојећи Закон из 2022. године прилично уопштен, због чега је неопходно донети прецизнија подзаконска акта:

''Иако на папиру имамо свега 26 званично регистрованих социјалних предузетника, стварно стање на терену показује да преко 500 организација у Србији послује водећи се управо овим племенитим принципима. Да бисмо им омогућили пун развој, морамо што пре донети конкретне подзаконске акте који ће разрадити постојећи закон'', објаснила је Малетићева.

Председник Савета Месне заједнице Сајан Золтан Тот подсетио је да Колпинг друштво у овом месту успешно делује још од 2001. године:

''За мале руралне средине попут наше, овакве организације су буквално покретач опстанка. Већ четврт века пружамо прилику људима, а посебно женама на селу, да науче нове занате, стекну вештине и економски се осамостале. Када социјално предузеће отвори чак и неколико радних места у селу, то директно подиже квалитет живота целог места и даје наду за будућност'', закључио је Тот.

Ова панел дискусија је организована у оквиру пројекта ''Одрживе заједнице: Јачање социјалних предузећа за локални развој“. Пројекат заједнички реализују Смарт колектив, Колпинг друштво Србије и Евроконтакт, а спроводи се уз финансијску помоћ Европске уније.
 

У Спортској дворани ''Језеро” у Кикинди, током два дана викенда, град је био домаћин традиционалног, 21. Фестивала мини-баскета ''Ранко Жеравица”, који окупља најмлађе кошаркашке таленте из земље и региона. Манифестацију, која је ове године окупила око 300 малишана из 12 клубова и чува сећање на легендарног кошаркашког тренера и утемељивача модерне југословенске кошарке, званично је отворио градоначелник Кикинде, Младен Богдан. Он је том приликом истакао велику важност дечјег спорта за развој локалне заједнице и изразио захвалност организаторима на одржавању ове важне традиције.

'' Фестивал је још једном потврдио да Кикинда с поносом носи титулу спортског града и да успешно чува наслеђе великана какав је био Ранко Жеравица, преносећи љубав према игри на генерације које тек долазе'', истакао је градоначелник.

У складу са званичним слоганом фестивала, такмичење је имало искључиво мотивациони и ревијални карактер. Резултат на семафору био је у потпуно другом плану – примарни циљ био је да дечаци и девојчице уживају у игри, склапају нова пријатељства и развијају спортске навике без притиска императива победе. На крају турнира, сви малишани су проглашени победницима и награђени су за свој труд и фер-плеј. Посебан печат овогодишњем фестивалу дало је присуство великих имена из света спорта. Међу угледним гостима био је и Божидар Маљковић, прослављени трофејни тренер. Маљковић се обратио младим спортистима са симпатичном и важном поруком која је привукла велику пажњу присутних:

''Увек се са посебним емоцијама враћам у средине које разумеју суштину спорта, а Кикинда то свакако јесте. Овај турнир носи име Ранка Жеравице, човека који је задужио нашу и светску кошарку и нема лепшег начина да чувамо сећање на њега него кроз ову грају и пуну дворану деце''.

Догађају је присуствовао и Раде Георгијевски, председник Удружења мини-баскет Србија. Он је у име Кошаркашког савеза Србије уручио градоначелнику Кикинде ексклузивну монографију ''100 година кошарке у Србији”, као знак захвалности за изузетну подршку коју град Кикинда и Спортски савез Кикинде годинама пружају развоју и омасовљењу дечје кошарке.

''Овакви турнири су темељ наше кошарке. Наш циљ није да одмах стварамо шампионе, већ да кроз игру створимо здраве људе који ће сутра волети спорт.”
 

Са циљем да изађе у сусрет што већем броју пензионера и чује које су њихове потребе, Републички фонд ПИО наставио је акцију дружења са својим корисницима. На трибини, коју су организовали Фонд ПИО и Савез пензионера Србије, уз подршку Града Кикинде, наши старији суграђани препознали су пружену прилику и поставили бројна питања. Највише су били заинтересовани за најављену повишицу пензија, за могућности остваривања права из пензијског и инвалидског осигурања, као и за област унапређења друштвеног стандарда и друштвене инклузије старијих. Са пензионерима су разговарали и одговарали на конкретна питања Реља Огњеновић, директор Републичког фонда ПИО, проф. др Андреја Савић, председник Савеза пензионера Србије и Младен Богдан, градоначелник Кикинде, заједно са својим сарадницима.

''Управо овакви скупови одишу најлепшим емоцијама. Када на оваквим окупљањима видите колико се наших најстаријих суграђана окупило, онда нам је јасно колико енергије, живости и мудрости лежи у њима, без обзира на то са каквим се проблемима сусрећу свакодневно. Увек се трудимо да уважимо наше најстарије суграђане, често разговарамо. Сви они се суочавају са одређеним тешкоћама и изазовима, али нам увек пружају савете и искуства, тако да је на нама да их саслушамо, пре свега, поштујемо и помогнемо колико год можемо'', истакао је градоначелник.

Директор Фонда ПИО подсетио је да се разговара са више од 20.000 пензионера и изразио наду да ће наредних година бити и више догађаја, али и већи број пензионера:

''Мислим да је једна од најважнијих ствари нас руководилаца у Фонду ПИО да бринемо о пензионерима на оваквим трибинама. Да директно од њих чујемо шта је оно што их мучи, на који начин Фонд треба да се развија, на који начин новац који су они годинама уплаћивали у Фонд треба да искористимо да њихов живот буде лакши и бољи. Свакако идемо на повећање пензија које ће бити осетније него раније, са посебним освртом на пензионере са најнижим примањима, али ту не планирамо да станемо. Ове године имамо 60 трибина а наредне, надам се, и више, и обићи ћемо целу Србију, доћи ћемо пензионерима, што се каже, на кућне адресе како бисмо разговарали са њима и од њих чули шта је оно што је најпотребније'', истакао је Реља Огњеновић, директор Фонда ПИО.
 

ФХСЕ, Ватрогасна јединица НИС-а, организовала је дечји Сајам ватрогаства, како би се деци пренеле важне информације о значају заштите од пожара, као и о безбедном понашању, кроз игру и дружење. Сајам је одржан у Управној згради погона Северни Банат НИС-а. Поред тога, учесници, односно ђаци првих и других разреда кикиндских основних школа, учествовали су са ликовним радовима на тему ''Наши ватрогасци". Манифестацији је присуствовао Тихомир Фаркаш, члан Градског већа.

''У оквиру кампање обележавања Међународног дана ватрогасаца, комапнија НИС је у Кикинди организовала својеврсну показну вежбу где је укључила и ученике првих и других разреда основних школа. Приказали су опрему и возила, а потом на примерен начин кроз едукацију и дружење, најмлађим суграђанима представили свој рад. Град Кикинда одувек подржава овакав вид активности, уз велику захвалност компанији НИС'', истакао је Фаркаш.