Актуелно

Компанија FCC Кикинда започела је редовно сакупљање мешаног амбалажног отпада из нових, плавих канти које су подељене домаћинствима. Распоред одвожења, који су грађани добили уз канте, доступан је и на званичном сајту компаније. У току је и друга фаза поделе црних канти са плавим поклопцем, које су намењене искључиво за рециклабилни отпад – попут пластике, папира, лименки и фолије. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, подвукао је да је реализација овог важног еколошког пројекта, који је кренуо 1. октобра, у пуном јеку. Планирано је да се током шест месеци укупно подели 19.000 канти за мешани амбалажни отпад.

''Наши суграђани су озбиљно схватили значај пројекта. Обилазак терена показује да Кикинђани ревносно одвајају амбалажни од комуналног отпада, пратећи добијена упутства. На захтев грађана, 10. новембра почеће и акција сакупљања кабастог отпада. Кључ успеха овог пројекта, који FCC спроводи у сарадњи са Градом Кикинда и уз подршку Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, јесте да се рециклабилни отпад не меша са комуналним'', истакао је градоначелник.

Невена Николић, пи-ар компаније FCC Кикинда, истакла је важност хигијене и безбедности:

''Апелујемо на грађане да у канте не одлажу запрљан и контаминиран отпад, како би заштитили раднике на депонији који врше даље разврставање. Такође, сакупљање се обавља у раним преподневним сатима, па је сугестија да грађани канте припреме дан раније. Као део пројекта, током овог месеца ће почети и едукација свих старосних група о значају разврставања отпада, почевши од најмлађих'', додала је Невена Николић.
 

Нови Закон о посебним условима за евидентирање и упис права на непокретностима, који је ступио на снагу крајем прошлог месеца, доноси значајне новине у процесу легализације. Како је најављено, грађани ће већ од осмог децембра моћи да подносе захтеве за упис власничких права на својим објектима. У циљу поједностављења процедуре, грађанима ће бити омогућено да пријаве подносе онлајн, али ће то моћи да ураде и на традиционалан начин – у Градској кући и у сеоским месним заједницама. Градоначелник Младен Богдан истакао је да је приоритет у решавању овог великог посла приватна имовина суграђана, након чега ће се приступити решавању питања нелегализоване имовине у државној својини.

"Пред нама и свим осталим локалним самоуправама је заиста велики посао, али ћемо дати све од себе да, заједничким радом свих релевантних служби, помогнемо суграђанима да реше питање своје имовине", поручио је Богдан.

Поводом примене новог закона, покренут је и посебан веб-сајт "Свој на своме", који служи као централно место за проналажење свих релевантних информација, упутстава и одговора на најчешћа питања везана за регулисање власништва. За све грађане који имају питања или недоумице у вези са новим прописима, Градска управа је обезбедила консултације: могу се обратити на телефон 410 226, на шалтер број 7 у услужном центру или у канцеларији број 68. Ова могућност траје до почетка подношења захтева, односно до 8. децембра.

Мања Марковљев, координаторка за пружање подршке грађанима, објаснила је да је тренутно у току прва фаза примене, која подразумева израду зонинг плана, а која ће трајати наредних месец дана. Након тога, грађани ће моћи да подносе пријаве:

''Рок за подношење пријаве на дигиталној платформи износиће 60 дана, уз могућност продужења за додатних 30 дана за оне који то нису могли да учине из оправданих разлога. Градска управа ће пружити директну помоћ грађанима који немају техничку оспособљеност или услове да сами поднесу пријаву електронским путем'', додала је она.
 

На територији села Наково, на више локација, организована је акција чишћења дивљих сметлишта. Град Kикинда и Месна заједница Наково на овај начин показују посвећеност очувању животне средине, уз апел грађанима да буду одговорни и да тиме допринесу чистијем и здравијем окружењу. Како је и раније истицано, локална самоуправа сваке године улаже одређена средства за чишћење депонија, али је јако важно да сви заједно водимо рачуна о природи, јер то и те како утиче на здравствену слику града и наша будућа поколења. Акцију уклањања дивљих депонија обишао је градоначелник Младен Богдан.

“Заједнички циљ нам је да живимо у здравој животној средини и да имамо леп, чист и уређен град и околна села. Опсежном акцијом, у сарадњи са комуналном инпсекцијом, радимо на санацији дивљих депонија. Kако бисмо спречили овакве призоре, у наредном периоду ће инспекција јаче контролисати импровизоване депоније и примењивати законске одредбе, које подразумевају и кажњавање”, нагласио је градоначелник.

Бранислав Чубрило, члан Савета Месне заједнице Наково, апеловао је на мештане да буду одговорни и да воде рачуна о животној средини:

“Депоније су веома ружне и кваре изглед и имиџ нашег села и мештана, а да не говоримо о томе шта се све баца и какав то утицај има на здравље свих нас”, надовезао се Чубрило.
 

Кикинда је и ове јесени имала прилику да угости делегацију из побратимског града Нарвика, чиме је настављена дуга традиција пријатељства које датира још из давне 1966. године. Осморо средњошколаца и њихова два професора бораве у тродневној посети нашем граду, узвраћајући гостопримство ученицима Гимназије "Душан Васиљев" који су летос посетили Норвешку. Тим поводом, за представнике норвешког града уприличен је свечани пријем у Градској кући. Са норвешком делегацијом су разговарали градоначелник Младен Богдан и чланови Градског већа, Маријана Мирков и Тихомир Фаркаш, наглашавајући значај ове међународне сарадње.

"Велика ми је жеља да се ова млада норвешка делегација, која је превалила значајан пут, осећа у Кикинди као код куће. Нека осете аутентично гостопримство братског града и земље. Уверен сам да су ови средњошколци већ упознати са дугом историјом пријатељства између Кикинде и Нарвика, која датира из давних времена", поручио је градоначелник.

Норвешки ученици и професори ће током боравка имати прилику да се упознају са културом, историјом и гостопримством Кикинде, носећи са собом успомене које ће додатно обогатити снажно и дугогодишње пријатељство између Нарвика и највећег града на северу Баната. Последњих неколико година, сарадња између Војводине и регије Нордланд је интензивирана, а управо је размена младих оно што даје наду у континуитет и будућност овог пријатељства.
 

У Кикинди је одржано едукативно предавање, на тему ''Буди донор – продужи бар један живот", у организацији Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида града Кикинде, у сарадњи са локалном самоуправом и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Дугогодишњи чланови Удружења, али и пацијенти који су дошли из других градова, имали су прилику да се детаљније упознају са донорством органа захваљујући струњацима из Дома здравља у Бачкој Тополи и Клиничког центра Војводине. Догађају је присуствовао и Жељко Раду, члан Градског већа.

''Изузетно је важно да све маргинализоване групе имају велику подршку, како од Града Кикинде, тако и свих других људи како бисмо сви заједно подигли свест и њиховим потребама и како бисмо учинили све да се они који се налазе на маргинама нашег друштва одаткле склоне. Овај скуп је одлична прилика да се размене искуства међу собом, што је од непроцењивог значаја, а Град Кикинда ће увек пружити помоћ онима којима је она заиста неопходна'', истакао је Раду.

Приликом свечаног отварања скупа, чланови кикиндског Удружења донирали су два апарата за притисак Одељењу хемодијализе у Општој болници Кикинда:

''Захваљујући бројним инстутуцијама људи се на овакав начин едукују, слушају о трансплантацији, о проблемима људи на дијализи, самим тим што је трансплантација једини начин да они наставе да живе без одласка на дијализу, могу да путују, односно да живе као сви здрави грађани'', додала је Дренка Варађанин, секретарка Удружења дијализираних, трансплантираних и бубрежних инвалида града Кикинде.

Предавање су одржали др Весна Вукелић, интерниста Дома здравља у Бачкој Тополи и др Слободан Шајиновић, лекар на специјализацији интерне медицине на клиници за нефрологију и клиничку имунилогију у Клиничком центру Војводине. Присутнима се обратио и Председник Савеза бубрежних инвалида Војводине, Лазар Чорбановић:

''Скуп је био од великог значаја јер се на тај начин преносе веома важне информације, али се пружа и нека врста наде да ће у будућности бити боље и да ће наши чланови решити своје здравствене проблеме'', додао је Чорбановић.