Актуелно

У Руском Селу су у току радови на уређењу дела атарског пута у грађевинском рејону, који ће овај део трасе директно повезати са локалним путем за Банатску Тополу. Радови обухватају равнање терена, наношење гребаног асфалта и ваљање, чиме ће се добити чврста подлога која ће обезбедити несметан пролаз чак и током лоших временских услова, што до сада није било могуће. Радове је обишао и градоначелник Младен Богдан, који је нагласио да је уређење овог пута реализовано као одговор на захтеве мештана, који су то истакли као приоритет.

''То ће знатно олакшати саобраћај у центру села, јер тешке пољопривредне машине више неће морати туда да пролазе. У сарадњи са ЈП 'Путеви Србије' обезбедили смо неопходну количину гребаног асфалта, а биће урађене и банкине ради потпуне безбедности. Наставићемо са улагањима у свим месним заједницама, а детаљне планове инвестиција за наредну годину ћемо правити на основу разговора са мештанима”, рекао је Богдан.

Председник Савета месне заједнице Руско Село, Душан Марјановић, објаснио је да се уређује део пута у дужини од 650 метара и ширини 3,6 метара, што чини површину од око 2.300 квадратних метара:

''Ово ће бити од изузетног значаја за наше пољопривреднике, зато што ће овим путем брже стизати до својих парцела у делу који се наслања на пут ка Банатској Тополи”, истакао је Марјановић.
 

У Центру за стручно усавршавање одржана је трибина под називом "Подршка родитељима у транзицији деце". Циљ ове трибине, под покровитељством Града Кикинде, је да родитељи инклузивне деце на лицу места добију важне одговоре, као и да студенти, будући васпитачи, чују и науче нешто што ће им користити у будућем позиву. На трибини је учествовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа подсетивши да Град Кикинда у оквиру подршке породици и деци већ годинама пружа велику помоћ у оквиру својих мера унапређења.

''Ово је веома важна тема која није битна само родитељима и породици већ за цело друштво. Транзиција деце и ученика у овом контексту њиховог кретања у образовном процесу представља велики изазов. Ако се ова транзиција посматра у контексту инклузивног образовања она захтева још већу пажњу читавог система, добро осмишљену и планску подршку која подразумева свеобухватан приступ, па је из тог разлога неопходно пружити породици сву могућу подршку и повезати је са одговарајућим институцијама како би на што бољи начин помогли свом детету'', истакла је Мелита Гомбар.

У нашој земљи тренутно се од ретких болести лечи више од 900 деце:

''У 2025. години обезбеђено је преко 10,2 милијарде динара за лечење о државном трошку, чак три милијарде више него у претходној години и то су највећа средства која су обезбеђена у здравственом фонду. Припрема за наредну годину је у току и ради се процена, тако да се надамо да ће у 2026. години средства бити још већа'', додао је др Жељко Попадић, директор Сектора за лекове и фармакологију при Републичком здравственом фонду.

Државна секретарка у Министарству за бригу о породици и демографију, Милица Перић, похвалила је рад Удружења Деца са ахондроплазијом Србије које је својим преданим радом учинило много у претходним годинама:

''Прошле године смо оформили регистар пацијената ретких болести и дошли до податка да их у Србији имамо 15.000. Тај податак још није коначан и претпостављамо да се пацијенти и даље уписују. Такође, важну улогу у помоћи има и недавно покренути Алиментациони фонд и то је једна од најновијих мера којом држава даје огромну подршку родитељима''.
 

Кикинда је свечано обележила 81. годишњицу ослобођења града у Другом светском рату, 6. октобра 1944. године. Централни догађај било је полагање венаца на Споменик жртвама фашизма у периоду од 1941. до 1945. године. Скупу су присуствовали представници локалне самоуправе, борачких организација, Владе Републике Србије, Војске, Полиције и Амбасаде Руске Федерације, чиме је истакнут значај овог датума. Градоначелник Младен Богдан нагласио је да је 6. октобар један од најзначајнијих датума у историји Кикинде.

''Град наставља традицију обележавања у част храбрих бораца који су положили животе за слободу. Овај датум је уткан у сваког Кикинђанина, симболизујући слободу, борбу и јединство, као и антифашистичку тековину коју Кикинда, као родољубиви и слободарски град, увек следи'', поручио је градоначелник.

Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а, подсетио је на догађаје из 1944. године. Ослобођење је извео Великокикиндски партизански одред, уз велику подршку Црвене армије која је напредовала ка Немачкој.

Према његовим речима, 6. октобра 1944., у раним јутарњим часовима, тридесет пет тенкова је ушло у Кикинду из правца Руског Села. Отпор Немаца био је слаб, па је град ослобођен након краткотрајне борбе, чиме је окончано најмрачније доба у историји града. Орељ је истакао да је Кикинда дала многобројне жртве и да је дужност и обавеза свих да негују културу сећања на појединце и догађаје из свих одбрамбених ратова.

У Руском Селу је свечано обележен Дан Месне заједнице, који се поклапа са годишњицом ослобођења села у Другом светском рату. Централни део прославе започео је подизањем заставе и полагањем венаца на Споменик жртвама фашизма, одајући почаст палим борцима за слободу. Овом чину је, поред мештана и представника Месне заједнице, СУБНОР-а и Српских ратних ветерана, присуствовао Душан Попесков, председник Скупштине града.

''Обавеза нашег друштва је да обележава овакве датуме како би се одала почаст борцима за слободу и као подсетник да се трагедије прошлости не понове. Зато увек позивамо на јединство и слогу у актуелним изазовним временима, као предуслов за даљи напредак заједнице''.

Након одавања почасти, одржана је свечана седница на којој су додељена највиша признања. Петооктобарску плакету, за изузетан допринос у области друштвеног и хуманитарног рада и развоја Месне заједнице, добила је компанија "Артис 1973". Захвалнице су уручене: Браниславу Војновићу и Милану Штевину за организацију турнира у малом фудбалу, Бранку и Милану Добранићу за организацију турнира у баскету 3 на 3, Ловачком друштву "Зец", као најстаријем удружењу у селу, поводом стогодишњег постојања, Душану Кувељи, председнику СУБНОР-а, за свеукупни друштвени допринос, удружењима "Завичају мој" и "Јединство" за организацију "Великогоспојинских дана".

Обележавање Дана села традиционално је и прилика за сумирање резултата и истицање значаја заједништва и међусобне подршке. Душан Марјановић, председник Савета месне заједнице Руско Село, истакао је досадашња достигнућа, наглашавајући да је заједница "уређивала јавне површине, улагала у обнову инфраструктуре, помагала школи и спортским клубовима, и бринула о свим генерацијама". Марјановић је најавио и амбициозне планове за наредни период, са фокусом на унапређење инфраструктуре, као и културних и спортских садржаја. Изразио је уверење да ће, уз подршку Града Кикинде, сви циљеви бити остварени.
 

Хуманитарна спортско-рекреативна манифестација "Трка за срећније детињство" одржана је у Кикинди 36. пут, поново окупивши велики број учесника различитих узраста у 26 категорија. Традиционални догађај, који је организовао Црвени крст Кикинда уз подршку локалне самоуправе, промовише здрав начин живота и хуманост. У програму су учествовали малишани из вртића Предшколске установе ''Драгољуб Удицки'' и хора "Чуперак". Жељко Раду, члан Градског већа задужен за социјалну политику, демографију, осетљиве групе и људска права, свечано је отворио манифестацију.

"Хуманост и солидарност су важнији од свега. Многима од нас је ово омиљена манифестација јер нас враћа у безбрижно детињство. Град ће увек подржавати овакве догађаје који промовишу здрав начи живота и праве вредности."

Хуманитарни циљ трке је и ове године успешно испуњен. Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда, саопштила је да је остварен значајан приход:

"Продајом више од 3.200 стартних бројева, заједно са донаторским средствима, прикупљено је око 430.000 динара. Средства ћемо расподелити Предшколској установи и школама, сразмерно броју учесника."