Актуелно

У Свечаној сали Народног музеја у Кикинди организована је промоција историјске сликовнице „Код Норвежана“, аутора Милоша Пушаре. Ова публикација доноси причу о једном од мање познатих поглавља историје Кикинде и северног Баната током Другог светског рата — депортацији 46 мушкараца из Кикинде и околних села у немачке логоре у северној Норвешкој у мају 1942. године. Промоцији је присуствовала и чланица Градског већа, Маријана Мирков, која се осврнула на значај оваквих публикација за културу сећања једног града као што је Кикинда.

''Ово је једна прича о 46 наших суграђана који су у мају 1942. године одведени у логоре Норвешке, и то није само једна статистика, то нису само бројеви, то је прича о судбинама људи који су отишли у неку неизвесност, који су отишли у, слободно могу тако да кажем, смрт“, истиче Маријана Мирков.

Она додаје да културу сећања морамо неговати јер је то оно што остаје иза нас, наглашавајући да овакве приче и књиге треба да читамо нашој деци и унуцима како би схватили шта значи мир и шта значи људскост коју морамо да чувамо.

Говорећи о мотивима за настанак овог дела, аутор Милош Пушара истиче да га је на дубље истраживање инспирисао животни позив историчара, као и чињеница да је реч о епизоди из Другог светског рата која је остала мање расветљена, иако је за локалну средину од изненадне и изузетне важности.

''То није мала ствар, да 46 становника неког града буде одведено на крајњи север Норвешке у нацистичке логоре, да буквално буду робовска радна снага, да живе у нехуманим условима, да умиру од глади, дизентерије и да су буквално били убијени“, наглашава Пушара.

Он додаје да је током истраживања успео да прикупи нове информације, а да му је најдраже откриће била проналажење фотографије једног страдалника, Бранка Момирова, чију је слику након вишегодишње потраге случајно открио у монографији кикиндске ауторке Марије Иштван посвећеној кикиндским гробљима.
Публикација на 46 колажних фотографија приказује судбине људи који су пре рата имали своје животе и радна места, укључујући и познате породице.
 

У оквиру редовног одржавања државног пута IIА реда, изводе се радови на темељној рехабилитацији деонице Кикинда – Руско Село, код самог улаза у место из правца Кикинде. Радове који обухватају скидање првог слоја асфалта, санацију оштећења и постављање нових завршних слојева финансира ЈП „Путеви Србије“. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан и председник Савета месне заједнице Руско Село, Душан Марјановић обишли су радове. Градоначелник је нагласио да је ово важан пројекат за целу заједницу, настао као испуњење обећања мештанима.

''Ово је веома важна ствар за Град Кикинду, Руско Село, Нове Козарце и све који користе овај пут ка Српској Црњи и граничном прелазу са Румунијом. Овај резултат је плод посете председника Александра Вучића Руском Селу, када је на молбу мештана обећао уређење ове деонице, што сада конкретно реализујемо на терену'', подсетио је градоначелник.

Ради се деоница од четири километра из правца Руског Села ка Кикинди, а по завршетку ће остати још нешто више од километра да цео пут буде комплетно рехабилитован. Први слој се скида, рупе се крпе и следи асфалтирање, слично радовима на путу Наково–Мокрин. Извођачи су већ трећи дан на терену, радови напредују брзо и очекујемо завршетак за нешто више од десет дана.“

Богдан је подсетио и на друге планиране инвестиције у путпу инфраструктуру на територији града:

''Пре две године урађено је 5,5 километара и овај део није заборављен. Захваљујући подршци 'Путева Србије' и републичких органа, наставили смо радове. Ускоро очекујемо и почетак радова у четири градске улице за које смо добили средства од Управе за капитална улагања – Војводе Мишића, Војводе Путника, Стевана Сремца и Стевана Синђелића. Такође, очекујемо и позитиван одговор за Улицу Светозара Милетића, као и постављање успоривача саобраћаја у Албертовој и семафора на углу Ј. Ј. Змаја и Партизанске улице.“

Председник Савета МЗ Руско Село, Душан Марјановић исказао је задовољство због обнове саобраћајнице која није темељно уређивана деценијама:

''Путни правац је од огромног значаја за мештане Руског Села, Нових Козараца, али и за све који гравитирају ка Војводи Степи и Српској Црњи. Ово је наша главна повезница са Кикиндом, којом свакодневно путују радници, али и туристи. Пут је основ за живот и чињеница да се ово ради после готово 50 година значи много свим мештанима''.
 

Локални Савет за безбедност у саобраћају и Агенција за безбедност саобраћаја Републике Србије настављају са реализацијом активности чији је циљ повећање безбедности деце и младих у саобраћају. Тим поводом, у вртићу „Плави чуперак“ организовано је едукативно предавање, као и уручење бустера и ауто-седишта малишанима рођеним 2022. и 2023. године. Акцији су присуствовали градоначелник Кикинде, Младен Богдан, саобраћајни инспектор Павле Поповић, као и представници Агенције за безбедност саобраћаја.

''Наш највећи циљ је да не буде страдале деце на територији Републике Србије и Града Кикинде. Ове године смо као град издвојили и значајна средства да наше поклоне за најмлађе суграђане мало преформулишемо, па су беби-пакети сада предвиђени као ауто-седишта, што ћемо наставити и у наредном периоду у договору са родититељима“, поручио је Богдан.

Маријана Јовановић, сарадница Агенције за безбедност саобраћаја Републике Србије, упозорила је на статистичке податке и важност правилне употребе заштитних система у возилима.

''Када причамо о статистици, у Србији деца највише страдају као путници у саобраћају и због тога је јако битно да овој теми посветимо пуно пажње. Данас разговарамо са родитељима – онима који одлучују да ли ће дете бити превожено у ауто-седишту или не. Главни задатак ауто-седишта је да, уколико се деси саобраћајна незгода, заштити оно највредније што имамо, а то су животи и здравље наше деце. Да би испунило ту своју сврху, ауто-седиште мора да се користи на правилан начин“, нагласила је Јовановић.

Кристина Дрљић, директорка Предшколске установе ''Драгољуб Удицки'', подсећа да ова сарадња и едукативни рад са родитељима и децом трају већ шест година:

''Поред васпитања и образовања, предшколска установа и васпитачи на првом месту имају задатак безбедности деце. Данас су овде родитељи и наши васпитачи који су родитељи да би могли да пренесу колегама у другим вртићима како се користи бустер и зашто је важан. Бринемо о њиховој безбедности од првих дана у вртићу, па надаље“, рекла је Кристина Дрљић.
Бустери ће свим малишанима који су напунили или ће током ове школске године напунити четири године бити поделити током наредних дана.
 

Јавно предузеће „Топлана” започеће топле пробе у понедељак, 12. октобра, због најављених нижих температура, док ће званична грејна сезона стартовати 15. октобра, најавио је на конференцији за медије директор овог предузећа Душан Марјановић. Пробе ће трајати од понедељка до среде, а њихов циљ је провера система, унутрашњих инсталација и отклањање евентуалних ваздушних чепова у радијаторима.

''Топле пробе не значе да почиње грејна сезона, већ да проверавамо наш систем и унутрашње инсталације. Апелујем на кориснике да у случају да примете да нема температуре у јутарњим часовима, то пријаве својим управницима и председницима стамбених заједница како би они адекватно нама пружили информацију и да бисмо реаговали'', истакао је Марјановић.

Марјановић је додао да се у току октобра испорука топлотне енергије може привремено обуставити уколико просечне дневне температуре буду изнад 15 степени, у складу са градском одлуком. Током летњег ремонта саниране су последице из претходне грејне сезоне у којој су забележене 24 хаварије, замењени су магистрални водови и топловоди, обновљена дотрајала опрема и настављена аутоматизација система ради смањења губитака. Говорећи о ценама и стабилности испоруке, директор „Топлане” је нагласио да се цене неће мењати до краја године.

''До краја године сигурно неће бити измене цена даљинског грејања. Надам се да ће држава, као и сваке године у последње три-четири године, обезбедити и довољну количину гаса и стабилну цену, што је врло битно за нас који се бавимо производњом топлотне енергије'', поручио је директор „Топлане”.

Забележено је да укупна дуговања према „Топлани” без тужби износе око 16 милиона динара, док је на тужењу око 19 милиона. У овој години забележено је 17 искључења са система (укупно 1.296 квадратних метара), док је пет нових корисника прикључено на мрежу (955 квадрата).
 

Центар за стручно усавршавање у Кикинди свечано је обележио 16 година од свог оснивања и функциoнисања. Као први регионални центар ове врсте у Војводини, основан 2010. године, ЦСУ Кикинда је током свих ових година остао кључна институција намењена стручном усавршавању просветних радника, образовању деце, али и развоју шире локалне заједнице. Поводом овог јубилеја, Центар је посетио Тихомир Фаркаш, члан Градског већа, који је истакао велики значај ове установе за Кикинду и целу Војводину.

''Ово је једна веома значајна институција за наш град. Наш Центар за стручно усавршавање се доказао и показао да је, могу слободно да кажем, најквалитетнији центар за стручно усавршавање у Србији и веома смо поносни на његов рад. Анализа резултата показала је да су кикиндске школе међу најбољима у Војводини, а велику улогу и значај у томе има управо ЦСУ. Поред образовања, он је и важан ресурсни центар за друге институције и на располагању је свим установама којима је важно усавршавање запослених'', поручио је Фаркаш и упутио честитке свим запосленима.

В. Д. директорка Центра за стручно усавршавање, Мирјана Степанов, нагласила је да је највећи успех ове установе управо подршка коју свакодневно пружа свима којима је усавршавање потребно:

''Најлепша достигнућа су та што су сви којима је била потребна подршка у усавршавању могли да рачунају на Центар и све што је планирано то је и спроведено. Поносни смо на то што нико није остао ускраћен за било какву обуку или семинар. Све иновације које су се појављивале биле су одмах на располагању у Кикинди и решавале се без кашњења'', истакла је Мирјана Степанов.

Центар за стручно усавршавање у Кикинди наставља са мисијом унапређења образовног система и пружања подршке развоју свих градских установа и квалитету рада просветних радника.