Актуелно

У Мокрину су започети радови на уклањању велике дивље депоније која годинама представља један од највећих еколошких проблема у овом селу. Ова акција је значајан корак ка заштити животне средине и очувању плодних пољопривредних површина на територији Кикинде. За реализацију овог пројекта, Кикинди су одобрена бесповратна средства од 10 милиона динара у оквиру програма Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство. Локална самоуправа је из буџета издвојила додатна два милиона динара, чиме је укупно улагање достигло 12 милиона динара. Радови би требало да трају десет дана. Градоначелник Младен Богдан обишао је локацију и изразио забринутост због константног стварања дивљих сметлишта, упркос свим напорима.

''Ова локација је већ дуго година извор невоља, где се стално ствара дивље сметлиште. Месна заједница и град издвајају значајна средства за чишћење. Упркос нашим бројним позивима, отпад се и даље непрописно одлаже, што ствара лошу слику и потенцијално може довести до еколошке катастрофе и штете по здравље'', истакао је градоначелник.

Горан Ристић, председник Савета Месне заједнице Мокрин, потврдио је да је дивља депонија проблем који траје већ петнаест година:

''Депонија је наш највећи проблем већ петнаест година. Сваке године Месна заједница издвоји између 200.000 и 400.000 динара, али се сметлиште, нажалост, обнови већ после неколико дана. Чак је и пре три године локална самоуправа уложила 11 милиона динара за њено уклањање, али проблем је и даље присутан. Зато је наш план да, након што завршимо ову акцију, поставимо надзорне камере како бисмо спречили да се депонија поново формира и прошири“, рекао је Ристић.

Чишћење депоније у Мокрину представља део ширег напора локалне власти да Кикинду учини здравијом и чистијом средином.
 

Радови на подизању новог ветрозаштитног појаса на деоници општинског пута другог реда, на излазу из Иђоша према Мокрину, у пуном су јеку. Овај значајан еколошки пројекат, усмерен на заштиту животне средине, земљишта од ерозије и побољшање безбедности саобраћаја, финансиран је делом из средстава Министарства заштите животне средине. Локалној самоуправи за овај подухват одобрено је 7,3 милиона динара од стране Министарства, што представља значајан део укупне вредности пројекта. Градоначелник Младен Богдан обишао је радове и истакао да је овај пројекат од великог значаја за Кикинду. Ветрозаштитни појас протезаће се у дужини од око два километра, од улаза у Иђош до моста према Мокрину, а планирано је да буде посађено око 5.700 садница у више нивоа:

''Подизање ветрозаштитних појасева има изразито велики значај, како у борби против еолске ерозије и заштити животне средине, тако и за повећање сигурности у саобраћају. Уз снажну подршку државе, реализација овог пројекта је битан корак напред ка очувању природе и подизању квалитета живота. Сваки нови зелени појас нам је драгоцен, јер поред заштите земљишта и околине, остављамо чистији и здравији свет за будуће генерације“, поручио је градоначелник.

Укупна вредност пројекта пошумљавања је 9,8 милиона динара. Како је истакла Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, општина је сопственим средствима обезбедила 2,5 милиона динара, чиме је показала посвећеност овом важном циљу:

''Очекујемо да ће садња бити завршена до 1. децембра“, изјавила је Наранчић, наглашавајући континуирани рад на пошумљавању и попуњавању катастарских парцела у атару и насељима последњих година.

Радивој Лагунџин, власник расадника "Доријат", који је задужен за садњу, објаснио је да се пажљиво бирају врсте дрвећа и жбуња:

''Овај појас ћемо садити у неколико нивоа, а изабрали смо разноврстан асортиман са око 5.700 садница. Међу њима су храст лужњак, липа, дрен, јаребика, јоргован, топола, борови, као и неколико других врста дрвећа и жбуња, како бисмо осигурали ефикасну заштиту“, рекао је Лагунџин.
 

Неколико стотина малишана у Кикинди је на Градском тргу дочекало Деда Мраза који је на фијакеру једне од најмлађих чланица Кикиндског коњичког клуба ''Банат'', Нике Белеслин, донео чувену кутију жеља. Она ће се налазити у кућици испред Градске куће, тако да ће до 12. децембра, а уколико буде било потребно и дуже, сви малишани од једне до 10 година моћи да Деда Мразу напишу жеље и убаце их у кутију. На писму треба да пише име и презиме детета, тачна адреса становања са бројем куће, односно стана и улаза у зграду. Традиционална манифестација одржава се од 2013. године, а Деда Мраза је заједно са децом дочекао и градоначелник Кикинде, Младен Богдан.

''Ово је најлепши скуп који имамо на Градском тргу и сви заједно чекамо тренутак када нам Деда Мраз донесе кутију жеља и биће то прилика да сва деца која су слушала своје родитеље, која су ишла у школу и у вртић, моћи да пишу Деда Мразу и да се надају да ће им он испунити жељу и да ће добити оно што су пожелели. Наша порука је да је ово нешто најлепше што имамо за крај године, да је ово потребно деци, да им је потребан мир, радост и осмех као и њиховим родитељима и зато смо дошли да им покажемо да ћемо наставити да се боримо за наше најмлађе у граду. Не само подизањем квалитета живота него и оваквим програмима који чине празнике лепшим. Деда Мраз ће почети да дели пакетиће после 19. децембра и жеља нам је да свако дете добије поклоне до Нове године. Трудићемо се да наше најмлађе обрадујемо и у Новој години тако да деца могу да очекују бројна изнанђења'', поручио је градоначелник.
 

Сабор светог Архангела Михаила, Аранђеловдан, храмовна и сеоска слава у Мокрину обележена је у цркви Архангела Михаила свечаном литургијом, потом резањем славског колача у Свечаној сали Месне заједнице, а на крају и свечаним програмом у сали Дома културе. Свечаним дешавањима присуствовали су Младен Богдан, градоначелник, његов заменик Дејан Пудар, начелник Севернобанатског округа, Небојша Јованов, Жељко Раду, члан Градског већа, као и Мирослав Дучић, који је овогодишњи кум.

''Слава је одувек била прилика да се окупимо. Домаћини су нам то окупљање ове године приредили у нешто мањем обиму, али из одличних разлога јер се сала у омладинском дому ради и обнавља, што је једна од најважнијих инвестиција у овој и наредној години. Неке ствари које смо планирали нисмо успели да урадимо у оној мери у којој смо желели, али на основу свега што се дешавалао у претодних годину дана поручујем да нисмо стали и да се никада нећемо предати, напротив наставићемо да развијамо наш град и наша села још јаче'', поручио је градоначелник.

Мештанима је поруку послао и кум Мирослав Дучић:

''Захвалио бих представницима Месне заједнице који су ме предложили да будем кум. Надам се да ћу бити у најмању руку на нивоу претходног кума, трудећи се да допринесем у следећој години много тога што ће бити наша мисија. Честитам становницима Мокрина сеоску и храмовну славу'', поручио је кум Мирослав Дучић.

Била је то прилика да се сумирају резултати о години и плановима :

''Мокрин одувек краси слога и заједништво, а село је познато по бројним манифестацијама, које организују многа удружења грађана. На томе смо им заиста захвални. Сви заједно допринећемо томе да наше село буде поносно и достојанствено као и до сада'', додао је председник Савета Месне заједнице Мокрин, Горан Ристић.
 

У нашем граду уприличено је свечано обележавање 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка српске војске у град. Венци су положени на Железничком гробљу, код спомен плоче Драгутину Ристићу, у холу Градске куће, на бисти Краљу Петру, да би потом био одржан и свечани програм у сали Културног центра. Обележавању су, поред припадника Војске Србије, Полиције, борачких и удружења потомака, присуствовали Младен Богдан, градоначелник Кикинде, Петар Жигић, начелник Градске управе, Душан Попесков, председник Градског парламента и Владо Тртић, секретар Секретаријата за општу управу и заједничке послове.

''Уласком српске војске у Кикинду испуњени су снови нашег народа који је тако дочекао своје војнике, своју заставу и први пут у историји се осећао као део српске државе Краљевине Србије. Та вековна тежња и борба народа да се прикључи својој матици траје од самог настанка нашег града који је градио свој идентитет заједно са својим сународницима без обзира на националност и веру, како би сви допринели да он изгледа онако како јесте и у данашњем времену'', поручио је градоначелник.

Присутнима се на академији обратио и председник Скупштине града Кикинде, Душан Попесков:

''Дан ослобођења Кикинде у Првом светском рату један је од најважнијих датума наше историје. Ниједан народ током Великог рата није дао толики данак за слободу и ослобођење. Наша дужност је да обележавамо те датуме и да никада не дозволимо да се забораве. Какав однос имамо према данашњим борцима, представља и слику поштовања према нашим прецима'', поручио је Попесков.

Поруку је имао и Саво Орељ, председник СУБНОР-а:

''Нека сећање на 1918. годину буде наш подсетник да су слобода и мир највеће вредности које имамо. У име свих који су својим делом исписали странице историје нашег града изговарам једно велико хвала'', поручио је Саво Орељ.

О српским добровољцима из Баната говорио је генерал Милорад Ступар:

''Они су се борили на страни Румуна на фронту на Добруџи. Тамо постоји и споменик српском војнику. После тога су пребачени на Солунски фронт. Морамо схватити да је Солунски фронт пробијен септембра 1917 . године српском војском у којој је било Шумадинаца, као и Срба из наших крајева и преко Дине'', појаснио је генерал Ступар.