Актуелно

Процес евидентирања и уписа права на непокретностима, који је трајао од 8. децембра до 8. фебруара, успешно је приведен крају. Према званичним подацима, више од 4.000 Кикинђана искористило је ову прилику да путем електронске пријаве регулише статус својих објеката. Иако је процес био искључиво дигиталан, локална самоуправа је обезбедила стручну помоћ у просторијама Градске управе, што је значајно олакшало процедуре. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, изразио је задовољство постигнутим резултатима, нагласивши да је Град био максимално ангажован у пружању техничке и правне помоћи.

"Градска управа је сервис грађана и урадили смо све како би подношење пријава текло несметано. Такође, локална самоуправа је пријавила и неуписану имовину у власништву града, што ће нам омогућити да те објекте коначно ставимо у функцију и одредимо им намену," изјавио је градоначелник Богдан.

Координаторка за пружање подршке грађанима, Мања Марковљев, истиче да је број пријављених објеката знатно већи од броја самих подносилаца захтева, јер су многи грађани пријављивали више објеката одједном.

"Највише су се уписивали помоћни и економски објекти, али и стамбене јединице, надоградње и доградње које раније нису биле уведене у катастар. Верујем да је највећи број бесправно изграђених објеката сада уписан," наводи Марковљев.

Она је додала да врата Градске управе остају отворена за специфичне случајеве:

"Особе које из оправданих разлога нису поднеле пријаве на време, то могу учинити до 24. октобра уз доставу доказа о спречености. У канцеларији број 55, радним данима од 8 до 12 сати, грађани и даље могу добити све информације."

За све подносиоце који нису доставили комплетну документацију, то ће моћи да учине у наредном периоду. Уколико Агенција за просторно планирање утврди обавезу плаћања таксе, грађани ће о томе бити обавештени путем апликације или СМС поруке.

Због опасности од отпадања делова фасада, неколико објеката на Градском тргу у Кикинди ограђено је жутим тракама по налогу комуналне инспекције. Циљ ове мере је да се осигура безбедност пролазника на основу пријава самих грађана и станара.

Градоначелник Младен Богдан нагласио је да су сви ограђени објекти у приватном власништву, те да су за њихово одржавање надлежни управници и стамбене заједнице, а не локална самоуправа.

"Примећено је да отпадају делови фасада на зградама на Тргу. Како не би била угрожена безбедност, објекти су обезбеђени, што је уједно сигнал суграђанима да буду опрезни. Већ смо одржали састанак са управницима зграда како бисмо покренули кораке за санацију," изјавио је Богдан.

Додатни изазов представља чињеница да је већина ових зграда под заштитом као споменик културе, што компликује процедуру будућих грађевинских радова. Градоначелник је поручио да ће локална самоуправа пружити сву неопходну подршку у оквиру својих надлежности како би се проблем трајно решио.
 

У организацији Културног центра кикинда, у оквиру 4. ‘’Кикиндских тамбурашких свечаности’’, одржан је концерт ‘’Тамбуром кроз свет и филм“ у извођењу Градског тамбурашког оркестра ‘’Бранко Радичевић“ из Руме. Кикинђани су пратили вече богатих мелодија, филмских тема и звука тамбуре које спаја традицију и савремени израз. Концерт је реализован под покровитељством Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама и Града Кикинде. Легендарне филмске композиције Зорана Симијановића, валцери, народна и музика бардова војвођанског мелоса, била је на репертоару 4. ‘’Кикиндских тамбурашких свечаности’’, а тема концерта улепшала је вече љубитељима традиције и неговања тамбурице. Концерту је присуствовала Маријана Мирков, чланица Градског већа.

На Старом језеру, недалеко код паркинга Културно спортског центра "Језеро" организована је акција пошумљавања, у којој су учествовали представници Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, ЈП "Кикинда" и ученици осмог разреда из ОШ "Фејеш Клара". Ради се о донаторској садњи, а око 450 садница украсних дрвенастих и жбунастих врста обезбедила је компанија Есити Аустрија. Акцији пошумљавања присуствовали су и градоначелник Младен Богдан и члан већа Бојан Микалачки.

‘’Имамо јако добру сарадњу са компанијом Есити Аустрија, која препознаје нашу тежњу да се бавимо озелењавањем и да подигнемо проценат пошумљености на територији Кикинде. Ова донација је вредна преко милион и 800 хиљада динара, а у питању је око 450 садница’’, рекао је градоначелник.

Надлежни у нашем граду континуирано спроводе акције пошумљавања, у којима учествују и најмлађи суграђани, са циљем подизања еколошке свести:

‘’Ово је друга година заредом како компанија Есити Аустрија донира средства за пошумљавање, односно обнављање паркова у Кикинди. Прошле године смо посадили парк у Руском Селу, а ове године је на ред дошло попунајвање парка на Старом језеру, где наши суграђани проводе доста времена’’, рекао је Миодраг Радовановић, шумарски инжењер у ЈП "Кикинда".

Наредних дана биће организоване акције пошумљавања у Банатском Великом Селу и у Кикинди. Александра Ћазић Киурски, наставница у ОШ "Фејеш Клара", каже да су ђаци ове школе веома еколошки освешћени и да врло радо учествују у оваквим акцијама:

‘’Ученици воде рачуна о садницама посађеним у оквиру школског дворишта, а на часовима биологије и екологије уче о значају озелењавања и заштите животне средине’’, рекла је Ћазић Киурски.
 

Град Кикинда и званично је постао део програма ЕУ ИНТЕГРА, чиме је отворен пут за дугорочно планирање и урбанистички развој града и околних насеља. Потписивањем Меморандума о разумевању са представницима Европске уније, започет је рад на Територијалној стратегији која ће бити основ за будуће инвестиције. Планирање ће обухватити широк спектар области – од унапређења путне мреже и стварања бољег амбијента за инвеститоре, до улагања у културне и спортске објекте намењене деци и младима. Градоначелник Кикинде, Младен Богдан, заједно са својим сарадницима, нагласио је да овај документ неће бити само формалност, већ практичан путоказ за модернизацију града. Састанку су присуствовали и Дејан Пудар, заменик градоначелника, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, чланови већа, Мирослав Дучић и Маријана Мирков, као и секретари Јелена Иветић и Мирослава Наранчић.

''Наша намера је да прецизно мапирамо кључне изазове и пројекте који су оствариви у блиској будућности. Не желимо планове који остају у фиоци, већ стратегију која ће директно утицати на привредни раст, бољу инфраструктуру и квалитетнији живот, уз активно учешће привредника и самих Кикинђана у процесу одлучивања“, поручио је Богдан.

Програм који финансира Европска унија, а реализују УНОПС и Стална конференција градова и општина (СКГО), изабрао је Кикинду као једну од 11 кључних територија у Србији за овај пројекат. Оливера Костић, менаџерка у оквиру програма ЕУ ИНТЕГРА, истакла је значај припреме локалне администрације за повлачење страних средстава.

''Овај процес је директна припрема Кикинде за коришћење европских кохезионих фондова. Чим стратегија буде финализована, граду се отвара могућност да конкурише за конкретна финансијска средства намењена приоритетним пројектима које су сами дефинисали“, објаснила је Оливера Костић.

Циљ је да се кроз сарадњу са Мистарством за европске интеграције створи одржив модел развоја који ће Кикинду позиционирати као модеран и функционалан центар Севернобанатског округа.
 

Потписивањем споразума о коришћењу кухињског простора у оквиру комплекса МСК, створени су услови да Народна кухиња, након вишемесечног режима пакета суве хране, поново почне са припремом топлих јела. Догађају су поред градоначелника Кикинде, Младена Богдана, присуствовали Мирко Латиновић генерални директор МСК Кикинда, Љубомир Миладиновић, генерални секретар Црвеног крста Србије, Биљана Цветковић, стручна сарадница за социјалну делатност, Црвеног крста Србије, Данијела Бјељац, секретарка Црвеног крста Кикинда, Аранка Фелбаб, потпредседница Црвеног крста Војводине и Маријана Мирков, председница Црвеног крста Кикинда и чланица Градског већа за културу и туризам Града Кикинде. Први човек града, Младен Богдан, изразио је задовољство због успешно решеног проблема локације, наглашавајући да је простор у Метанолу, упркос деценијском некоришћењу, био идеална основа за овај пројекат.

‘’Пронашли смо решење које је и економично и функционално. Иако простор дуго није био у употреби, његова очуваност нам је омогућила да уз минимална улагања и подршку донатора, попут компаније 'Тоза Марковић', добијемо кухињу која задовољава све строге стандарде. Од сутра, наши најугроженији суграђани поново могу рачунати на оброк припремљен у врхунским условима“, поручио је Богдан.

Секретарка локалног Црвеног крста, Данијела Бјељац, подсетила је на логистички значај повратка на топли режим исхране.

‘’Захваљујући градском буџету од 19 милиона динара и подршци надлежног министарства, настављамо тамо где смо стали крајем августа. Наши корисници у граду, њих 550, поново ће имати приступ топлом оброку на четири стандардне локације, док за становнике села остаје актуелан систем дистрибуције прехрамбених пакета“, закључила је Бјељац.

Директор фабрике МСК, Мирко Латиновић, указао је на то да је процес оспособљавања простора био пример добре координације између привреде и локалне самоуправе.

‘’Наш циљ је био да простор који годинама стоји празан ставимо у службу оних којима је помоћ најпотребнија. Све смо радове извели у предвиђеним роковима и унутар планираних средстава, а уговор је, с обзиром на специфичност наше фабрике, конципиран тако да обезбеди стабилност програма у наредних скоро годину дана“, истакао је Латиновић.

Представници Црвеног крста нагласили су да је Кикинда светла тачка у националном програму помоћи. Љубомир Миладиновић је овај модел сарадње назвао узорним.

‘’Ово није само административно решење, већ доказ како заједница брине о својих 33 хиљаде корисника широм земље. Кикинда овим чином потврђује да је социјална одговорност приоритет који повезује државу, град и хуманитарне организације“, подвукао је Миладиновић.