Актуелно

На стадиону ФК ЖАК у Кикинди одржана је свечаност поводом великог јубилеја – 95 година постојања и рада овог препознатљивог спортског колектива. Овој значајној годишњици присуствовали су градоначелник Кикинде Младен Богдан и председница Спортског савеза Кикинде Јелена Чуданов, који су својим присуством пружили подршку клубу и истакли његов значај за локалну спортску заједницу, нагласивши дугу традицију и значај клуба за цео град.

''Заиста је јако, јако дуг низ година како овај клуб траје. Граду Кикинди и Спортском савезу је веома драго што клуб тако функционише, што имају предводника попут господина Протића који се заиста труди, као и тренера за све селекције и децу. Веома смо захвални људима који подржавају и чине овај клуб. Верујемо да ће после ових 95 година убрзо доћи и та стотка коју ћемо такође испратити, а Град и Спортски савез ће увек пружати подршку ФК ЖАК'', истакла је Јелена Чуданов.

О богатој историји, али и тренутној ситуацији у клубу, говорио је Мирко Протић, који је подсетио на генерације које су градиле клуб кроз деценије:

''Сви ови људи са фотографија у просторијама клуба прошли су кроз ЖАК. Сами се боримо, како знамо и умемо, није лако, али још увек опстајемо и надам се да ћемо доживети и стотку за пет година. Клуб се тренутно такмичи у општинској лиги, након што у баражу није изборен виши ранг. Циљ је напад на виши ранг и прво место са подмлађеним тимом'', додао је Протић.

У клубу посебан понос истичу према најмлађима – окупљају око 25 до 30 дечака узраста до 12 година са којима раде озбиљни тренери, што представља темељ и будућност не само ЖАК-а, већ и локалног фудбала. Корени овог спортског колектива сежу у 13. август 1931. године, када је на иницијативу локалних железничара основан Железнички атлетски клуб ЖАК. Клуб је брзо израстао у један од најпрепознатљивијих спортских симбола града, а већ тридесетих година прошлог века успешно се такмичио у тадашњој Првој лиги Краљевине Југославије.
 

Јубиларна, десета ликовна колонија „Душан Керкез Џев” свечано је отворена код Завичајне куће у Банатском Великом Селу. Овогодишњи сазив окупио је око 30 уметника — академских сликара, студената и посвећених стваралаца из Београда, Новог Сада, Зрењанина, Суботице, Титела, Кикинде и околних места. Отварању колоније присуствовала је Маријана Мирков, чланица Градског већа, поручивши да оваква окупљања превазилазе оквире обичне културне манифестације.

''Има напросто неких догађаја који се не отварају само говором, већ се отварају срцем. Десет година није само број — иза њега стоје људи, једна породица која се градила годинама по законима срца и уметности. Ликовне колоније нас подсећају да уметност није далека и недостижна, већ да је ту, међу нама. Хвала свима који чувају ову колонију и верују да оваква прича вреди'', истакла је Маријана Мирков.

Бране Марјановић, председник Организационог одбора, истакао је да су уметници током свих ових година усмеравани да кроз радове забележе архитектуру и дух села:

''Сматрамо да из године у годину село губи оно лице какво је имало пре 10, 15 или 20 година. Уметници су то кроз радове успели да сачувају, па ће то у догледно време бити једино материјално сведочанство о томе како је наше село изгледало”, навео је Марјановић.

Професор сликарства др Угљеша Цолић нагласио је важност очувања континуитета уметничког наслеђа и заједничког стварања свих генерација:

''Џев је био изузетан локални стваралац, а наша је дужност да се сећамо таквих уметника и њихових дела. Важно је да кроз ову колонију градимо континуитет који проверава наш идентитет. Посебно радује што заједно стварају искусни аутори и студенти у овом специфичном амбијенту који спаја стару архитектуру и нове, модерне уметничке тежње.”

У Библиотеци „Бранко Ћопић“ биће отворена изложба радова са прошлогодишње колоније, уз наступ гитаристе Мише Грбића. Учесници колоније обићи ће Музеј „Тера“ у Кикинди, а за крај манифестације, у сарадњу са Коњичким клубом „Банат“, за госте је припремљен традиционални обилазак села фијакерима.
 

У знак солидарности са ватрогасцима, спасиоцима и мештанима који се боре са великим пожарима у Делиблатској пешчари, Град Кикинда и ЈП „Кикинда“ организовали су и упутили помоћ у виду флаширане пијаће воде, док су се добровољна ватрогасна друштва са територије града директно укључила у гашење ватрене стихије на терену. Са паркинга ЈП „Кикинда“ упућен је камион са пијаћом водом, а испраћају су присуствовали градоначелник Кикинде Младен Богдан и представници овог јавног предузећа. Градоначелник је истакао да је Град Кикинда одмах реаговао како би пружио подршку онима који се налазе на првој линији одбране од пожара који су нанели велику штету.

''Због немилих догађаја у Делиблатској пешчари, која нам је ту и најближа, али и на другим подручјима широм Србије, Град Кикинда је одлучио да буде солидаран са људима који тамо живе и свима који су на терену. Обезбедили смо камион пун пијаће воде, намењен ватрогасцима и угроженом становништву, будући да је ватра у појединим насељима стигла и до самих домаћинстава“, поручио је Богдан.

Поред помоћи коју је обезбедио Град, у координисаној акцији са Градским савезом добровољних ватрогасних друштава, у месним заједницама Сајан, Мокрин и Банатско Велико Село прикупљени су храна, вода и друге неопходне потрепштине. Осим материјалне помоћи, добровољни ватрогасци из ових села пружили су и директну људску подршку колегама на терену:

''Веома ми је драго што су се добровољна ватрогасна друштва одлучила да се одваже и помогну својим присуством. Ватрогасци из Сајана, Мокрина и Великог Села јутрос су кренули у Делиблатску пешчару и већ су тамо. Велико им хвала на солидарности, јер ово није проблем који се дешава 'у туђем дворишту', већ наш заједнички проблем“, додао је градоначелник.

Иако на територији Кикинде тренутно нема регистрованих већих пожара, надлежне службе прате ситуацију на дневном нивоу. Градоначелник је овом приликом упутио апел свим суграђанима, а посебно пољопривредницима и онима који раде на отвореном:

''Шаљемо апеле грађанству и свима који су на отвореном да чувају поља и да људски фактор не изазове овакву немилост, како не бисмо дошли у ситуацију какву видимо на снимцима из Јужног Баната и других делова Србије.“

Град Кикинда и ЈП „Кикинда“ поручују да ће наставити да прате ситуацију и пружају сву потребну подршку угроженим подручјима.
 

У Руском Селу одржана је традиционална културна манифестација „Гужаљош”, посвећена очувању и промоцији мађарске културе, обичаја и народног стваралаштва. Програм је одржан на Летњој позорници Етно-куће „Торонтал”, а манифестацији су, поред бројних мештана и гостију из земље и иностранства, присуствовале и чланице Градског већа, Мелита Гомбар и Маријана Мирков. Мелита Гомбар је истакла да је велико задовољство што се ова манифестација поново одржава у Руском Селу, нагласивши њен изузетни значај за очување културног идентитета.

''Ово је манифестација која на најлепши могући начин потврђује како се култура, традиција и обичаји могу чувати, неговати и преносити на будуће генерације. Велики значај 'Гужаљоша' је у очувању мађарске народне традиције, музике, игре, песме и обичаја, који представљају огроман део културног идентитета мађарске заједнице. Посебан печат свему даје међународни карактер, јер окупља учеснике из различитих крајева Карпатског басена — из Мађарске, Румуније и Словачке, чиме доприноси јачању сарадње и размени искустава. Град Кикинда са великим поносом подржава манифестације које негују мултикултуралне вредности, јер је ово подручје од увек било место сусрета различитих народа и култура'', поручила је Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Руско Село, Душан Марјановић, нагласио је да је „Гужаљош” током година прерастао у симбол заједништва и пријатељства који превазилази границе:

''Он је симбол пријатељства, заједништва, поштовања традиције и љубави према културном наслеђу које заједно чувамо. Посебну добродошлицу упућујем драгим пријатељима који су дошли из Мађарске, Румуније и Словачке. Ваше присуство потврђује да границе не могу раздвојити људе које повезују заједничка историја, култура и искрено пријатељство.

У име домаћина и организатора, присутнима се обратио и председник Удружења грађана „Торонтал”, Шандор Талпаи, истакавши емоцију и суштину овог окупљања.

''Оно што кажем, кажем од срца — ово је скуп једног народа који живи у различитим државама, али прича истим језиком и има исти културу. Свака понуђена рука и подршка знак су да браћа увек помажу једни другима. Радујем се што заједно делимо ове угодне тренутке'', нагласио је Талпаи.

Током богатог културно-уметничког програма, посетиоци су уживали у наступима културно-уметничких друштава, сценским приказима и традиционалној музици и гастрономији, а манифестација је заокружена свечаном предајом „Гужаљоша” наредном домаћину.
 

У организацији Удружења љубитеља природе ’’Мрена’’, у Банатској Тополи одржан је традиционални 17. ’’Тополски котлић’’, такмичење у кувању рибље чорбе. Ове године учествовало је 26 екипа из свих крајева Војводине, а прво место припало је Николи Савићу из Новог Сада. Манифестацији, коју традиционално подржава Град Кикинда, присуствовао је Бојан Микалачки, члан Градског већа.

’’Веома сам поносан на наше друштво и организацију јер тежимо ка томе да сваке године увећевамо такмичење, да, иако смо мало село, по квалитету будемо међу првим програмима у Војводини. Свако треба да дође код нас и види шта то све имамо да понудимо, уз културни и богат гастрономски програм’’, додао је Марко Тинтор, председник Удружења ’’Мрена’’.

Победник, Никола Савић, искусни кулинар, поделио је утиске након проглашења:

’’На овој манифестацији сам судио пре неколико година, а могу да се похвалим да сам ове године већ стекао шест пехара на седам такмичења’’.