Radovi na podizanju novog vetrozaštitnog pojasa na deonici opštinskog puta drugog reda, na izlazu iz Iđoša prema Mokrinu, u punom su jeku. Ovaj značajan ekološki projekat, usmeren na zaštitu životne sredine, zemljišta od erozije i poboljšanje bezbednosti saobraćaja, finansiran je delom iz sredstava Ministarstva zaštite životne sredine. Lokalnoj samoupravi za ovaj poduhvat odobreno je 7,3 miliona dinara od strane Ministarstva, što predstavlja značajan deo ukupne vrednosti projekta. Gradonačelnik Mladen Bogdan obišao je radove i istakao da je ovaj projekat od velikog značaja za Kikindu. Vetrozaštitni pojas protezaće se u dužini od oko dva kilometra, od ulaza u Iđoš do mosta prema Mokrinu, a planirano je da bude posađeno oko 5.700 sadnica u više nivoa:
''Podizanje vetrozaštitnih pojaseva ima izrazito veliki značaj, kako u borbi protiv eolske erozije i zaštiti životne sredine, tako i za povećanje sigurnosti u saobraćaju. Uz snažnu podršku države, realizacija ovog projekta je bitan korak napred ka očuvanju prirode i podizanju kvaliteta života. Svaki novi zeleni pojas nam je dragocen, jer pored zaštite zemljišta i okoline, ostavljamo čistiji i zdraviji svet za buduće generacije“, poručio je gradonačelnik.
Ukupna vrednost projekta pošumljavanja je 9,8 miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, opština je sopstvenim sredstvima obezbedila 2,5 miliona dinara, čime je pokazala posvećenost ovom važnom cilju:
''Očekujemo da će sadnja biti završena do 1. decembra“, izjavila je Narančić, naglašavajući kontinuirani rad na pošumljavanju i popunjavanju katastarskih parcela u ataru i naseljima poslednjih godina.
Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika "Dorijat", koji je zadužen za sadnju, objasnio je da se pažljivo biraju vrste drveća i žbunja:
''Ovaj pojas ćemo saditi u nekoliko nivoa, a izabrali smo raznovrstan asortiman sa oko 5.700 sadnica. Među njima su hrast lužnjak, lipa, dren, jarebika, jorgovan, topola, borovi, kao i nekoliko drugih vrsta drveća i žbunja, kako bismo osigurali efikasnu zaštitu“, rekao je Lagundžin.
