Književna nagrada ‘’Dušan Vasiljev“, koju tradicionalno dodeljuje grad Kikinda, ove godine pripala je pesnicima Gordani Đilas i Zoranu Bognaru. Žiri je jednoglasno odlučio da laureati podele ovo prestižno priznanje, ističući da njihova dela, iako karakterno različita, čine jedinstven poetski dijalog sa stvaralaštvom Dušana Vasiljeva. Grad Kikinda dodeljuje ovu nagradu u cilju promocije savremene srpske književnosti, ali i kao čin sećanja na Dušana Vasiljeva. Iako je živeo samo 24 godine, on je ostao upamćen kao jedno od najznačajnijih imena srpske moderne i simbol bunta protiv ratnih strahota. Svečanosti su prisustvovale zamenica gradonačelnika, Biljana Kikić i članice Gradskog veća Marijana Mirkov i Melita Gombar.
''Dodela nagrade 'Dušan Vasiljev' još jednom potvrđuje da je Kikinda ne samo čuvar sećanja na svog velikog ekspresionistu, već i živi centar savremene srpske književnosti. Posebno me raduje što ovogodišnji laureati, kroz svoj specifičan dijalog svetlosti i tame, dokazuju da je Vasiljeva antiratna i duboko misaona poezija i danas neiscrpna inspiracija.“
Odluku o pobednicima doneo je žiri u sastavu: Radovan Vlahović, Đorđe Pisarev i Selimir Radulović, birajući između više od 60 pristiglih rukopisa. Prema rečima Selimira Radulovića, nagrađene zbirke predstavljaju dva lica istog sveta:
'' Mi smo se odlučili za dve pesničke knjige, za knjigu Gordane Đilas i knjigu Zorana Bognara. Knjiga Gordane Đilas posmatra svet sa svetle tačke, a Bognarova knjiga sa tamne strane.“
Za Gordanu Đilas ova nagrada ima duboko lični značaj. Rođena u Nakovu, gimnaziju je završila upravo u Kikindi, u školi koja nosi ime Dušana Vasiljeva:
''U banatskom nebu i podneblju ima nešto specifično što obeležava pesnike sa ovih prostora. Tu sam pronašla svoju srodnost sa Vasiljevljevom poezijom“, istakla je Đilas, podsećajući da je tokom školovanja imala i podršku porodice slavnog pesnika.
S druge strane, Zoran Bognar je svoju nagrađenu knjigu posvetio upravo prerano preminulim pesnicima, vukući direktne paralele sa Vasiljevljevim ekspresionizmom:
''Ono što spaja moju i Dušanovu poetiku jesu misaonost i naglašena ekspresivnost, karakteristična za ranu fazu pesništva koja je kod njega, zbog prerane smrti, ostala dominantna“, izjavio je Bognar.
