Grad Kikinda i Hram Svetog Oca Nikole proslavili su danas, 22. maja, gradsku i hramovnu slavu, Letnjeg Svetog Nikolu. Ovaj važan datum obeležava se još od 1769. godine, kada je započeta izgradnja crkve, a od 2017. godine Grad i Crkvena opština ga zajednički prate svečanom Litijom. Uz rezanje slavskog kolača u Gradskoj kući i prisustvo predstavnika lokalne samouprave, gostiju i brojnih sugrađana, Kikinda je pokazala snažno zajedništvo. Okupljene je pozdravio gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, koji je u svom obraćanju stavio akcenat na porodične vrednosti i zajednički cilj.
‘’Mi smo danas u Kikindi jedno i svi smo se okupili da zajedno, ujedinjeni i jedinstveni, kao porodica proslavimo slavu. Letnji Sveti Nikola je deo naše istorije i treba da ga obeležavamo svake godine čime odajemo poštovanje onima koji su gradili, voleli i branili naš grad. Ona je i naše sabiranje, vreme kada pokazujemo koliko smo jedinstveni pred najtežim izazovima i da težimo ka istom cilju da razvijamo našu zemlju i naš grad. Posebno želim da se zahvalim našim ratnim veteranima, kumovima hramovne slave, koji su branili i brane našu otadžbinu. Svoje živote su rizikovali, braneći naše.”
Nakon što je obeležavanje slave ukinuto posle Drugog svetskog rata, tradicija je obnovljena 2006. godine, a današnja svečana Litija — prenos mošti Svetog Oca Nikole — okupila je više stotina sugrađana. Svečanu povorku sa krstovima, horugvama i ikonama predvodili su sveštenici, predstavnici grada, članovi udruženja „Srpski ratni veterani“ i crkveni kumovi. Posebna čast da nose ikonu pripala je rukometašima kluba „Kikinda Grindeks“.
Učesnici su prošli gradskim ulicama (Braće Tatić, Generala Drapšina, Čanadska do kružnog toka, Kralja Petra Prvog pored Narodne biblioteke i Katoličke crkve) i vratili se nazad do Hrama. Ove godine kumovi hramovne slave bili su uspešni učenici i sportisti: Helena Grujić, Milan Panić, Aleksa Kockar, Staša Radak, Ilijana Lazičić i Dragana Gavrilović.
Radost zbog sabornosti preneo je i protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana:
‘’Hramovna slava slavi se oduvek, ali danas je to bilo uz sabornost zajedništva sveštenstva, Gradske uprave, naroda i najveće radosti dece. Na nama je velika odgovornost, jer mi, Kikinđani, imamo na koga da se ugledamo — na zaštitnika našeg grada Svetog Nikolu. Želim da se zahvalim mnogobrojnim đacima koji su bili deo Litije, koji su na ovaj način učili šta je Litija i zašto je ona.”
U duhu stare tradicije, kada se litija služila za prestanak nedaća i dobar rod, građanima su u crkvi deljeni strukovi pšenice kako bi rod „hlebnog“ zrna bio što bogatiji.
U okviru proslave organizovano je i tradicionalno takmičenje za najbolji slavski kolač, koje je ove godine okupilo rekordnu konkurenciju od čak 31 kolača. Oceni kulinarskog žirija predvodili su predsednik kuvara Radovan Subin, zamenica gradonačelnika Biljana Kikić i predstavnici Doma učenika „Nikola Vojvodić“.
Titulu za ukupno najbolji kolač odnela je 67-godišnja penzionerka Marija Nakrajkućin, koja je otkrila tajnu svog uspeha:
‘’Recept za slavski kolač prenela mi je baka Dara Mikalački koja ima 90 godina. Živela sam kod nje i ona me je naučila da mesim testo. Recept je već 40 godina isti — uvek brašno, kvasac, mleko, maslinovo ulje i tri žumanca. Najvažnije je kako se radi rukom, a potrebno je da testo premesite više puta i da ga ostavite da kisne.”
Pored glavne nagrade, dodeljena su i druga priznanja: nagradu za najukusniji slavski kolač dobila je Kosana Tatomir iz Iđoša, dok je titula najlepšeg kolača pripala Boji Oljači iz Novih Kozaraca.
