Aktuelno

Lokalni Savet za bezbednost u saobraćaju i Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije nastavljaju sa realizacijom aktivnosti čiji je cilj povećanje bezbednosti dece i mladih u saobraćaju. Tim povodom, u vrtiću „Plavi čuperak“ organizovano je edukativno predavanje, kao i uručenje bustera i auto-sedišta mališanima rođenim 2022. i 2023. godine. Akciji su prisustvovali gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan, saobraćajni inspektor Pavle Popović, kao i predstavnici Agencije za bezbednost saobraćaja.

''Naš najveći cilj je da ne bude stradale dece na teritoriji Republike Srbije i Grada Kikinde. Ove godine smo kao grad izdvojili i značajna sredstva da naše poklone za najmlađe sugrađane malo preformulišemo, pa su bebi-paketi sada predviđeni kao auto-sedišta, što ćemo nastaviti i u narednom periodu u dogovoru sa rodititeljima“, poručio je Bogdan.

Marijana Jovanović, saradnica Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, upozorila je na statističke podatke i važnost pravilne upotrebe zaštitnih sistema u vozilima.

''Kada pričamo o statistici, u Srbiji deca najviše stradaju kao putnici u saobraćaju i zbog toga je jako bitno da ovoj temi posvetimo puno pažnje. Danas razgovaramo sa roditeljima – onima koji odlučuju da li će dete biti prevoženo u auto-sedištu ili ne. Glavni zadatak auto-sedišta je da, ukoliko se desi saobraćajna nezgoda, zaštiti ono najvrednije što imamo, a to su životi i zdravlje naše dece. Da bi ispunilo tu svoju svrhu, auto-sedište mora da se koristi na pravilan način“, naglasila je Jovanović.

Kristina Drljić, direktorka Predškolske ustanove ''Dragoljub Udicki'', podseća da ova saradnja i edukativni rad sa roditeljima i decom traju već šest godina:

''Pored vaspitanja i obrazovanja, predškolska ustanova i vaspitači na prvom mestu imaju zadatak bezbednosti dece. Danas su ovde roditelji i naši vaspitači koji su roditelji da bi mogli da prenesu kolegama u drugim vrtićima kako se koristi buster i zašto je važan. Brinemo o njihovoj bezbednosti od prvih dana u vrtiću, pa nadalje“, rekla je Kristina Drljić.
Busteri će svim mališanima koji su napunili ili će tokom ove školske godine napuniti četiri godine biti podeliti tokom narednih dana.
 

Javno preduzeće „Toplana” započeće tople probe u ponedeljak, 12. oktobra, zbog najavljenih nižih temperatura, dok će zvanična grejna sezona startovati 15. oktobra, najavio je na konferenciji za medije direktor ovog preduzeća Dušan Marjanović. Probe će trajati od ponedeljka do srede, a njihov cilj je provera sistema, unutrašnjih instalacija i otklanjanje eventualnih vazdušnih čepova u radijatorima.

''Tople probe ne znače da počinje grejna sezona, već da proveravamo naš sistem i unutrašnje instalacije. Apelujem na korisnike da u slučaju da primete da nema temperature u jutarnjim časovima, to prijave svojim upravnicima i predsednicima stambenih zajednica kako bi oni adekvatno nama pružili informaciju i da bismo reagovali'', istakao je Marjanović.

Marjanović je dodao da se u toku oktobra isporuka toplotne energije može privremeno obustaviti ukoliko prosečne dnevne temperature budu iznad 15 stepeni, u skladu sa gradskom odlukom. Tokom letnjeg remonta sanirane su posledice iz prethodne grejne sezone u kojoj su zabeležene 24 havarije, zamenjeni su magistralni vodovi i toplovodi, obnovljena dotrajala oprema i nastavljena automatizacija sistema radi smanjenja gubitaka. Govoreći o cenama i stabilnosti isporuke, direktor „Toplane” je naglasio da se cene neće menjati do kraja godine.

''Do kraja godine sigurno neće biti izmene cena daljinskog grejanja. Nadam se da će država, kao i svake godine u poslednje tri-četiri godine, obezbediti i dovoljnu količinu gasa i stabilnu cenu, što je vrlo bitno za nas koji se bavimo proizvodnjom toplotne energije'', poručio je direktor „Toplane”.

Zabeleženo je da ukupna dugovanja prema „Toplani” bez tužbi iznose oko 16 miliona dinara, dok je na tuženju oko 19 miliona. U ovoj godini zabeleženo je 17 isključenja sa sistema (ukupno 1.296 kvadratnih metara), dok je pet novih korisnika priključeno na mrežu (955 kvadrata).
 

Centar za stručno usavršavanje u Kikindi svečano je obeležio 16 godina od svog osnivanja i funkcionisanja. Kao prvi regionalni centar ove vrste u Vojvodini, osnovan 2010. godine, CSU Kikinda je tokom svih ovih godina ostao ključna institucija namenjena stručnom usavršavanju prosvetnih radnika, obrazovanju dece, ali i razvoju šire lokalne zajednice. Povodom ovog jubileja, Centar je posetio Tihomir Farkaš, član Gradskog veća, koji je istakao veliki značaj ove ustanove za Kikindu i celu Vojvodinu.

''Ovo je jedna veoma značajna institucija za naš grad. Naš Centar za stručno usavršavanje se dokazao i pokazao da je, mogu slobodno da kažem, najkvalitetniji centar za stručno usavršavanje u Srbiji i veoma smo ponosni na njegov rad. Analiza rezultata pokazala je da su kikindske škole među najboljima u Vojvodini, a veliku ulogu i značaj u tome ima upravo CSU. Pored obrazovanja, on je i važan resursni centar za druge institucije i na raspolaganju je svim ustanovama kojima je važno usavršavanje zaposlenih'', poručio je Farkaš i uputio čestitke svim zaposlenima.

V. D. direktorka Centra za stručno usavršavanje, Mirjana Stepanov, naglasila je da je najveći uspeh ove ustanove upravo podrška koju svakodnevno pruža svima kojima je usavršavanje potrebno:

''Najlepša dostignuća su ta što su svi kojima je bila potrebna podrška u usavršavanju mogli da računaju na Centar i sve što je planirano to je i sprovedeno. Ponosni smo na to što niko nije ostao uskraćen za bilo kakvu obuku ili seminar. Sve inovacije koje su se pojavljivale bile su odmah na raspolaganju u Kikindi i rešavale se bez kašnjenja'', istakla je Mirjana Stepanov.

Centar za stručno usavršavanje u Kikindi nastavlja sa misijom unapređenja obrazovnog sistema i pružanja podrške razvoju svih gradskih ustanova i kvalitetu rada prosvetnih radnika.
 

Prostor nekadašnje akademije „Oksford” na Trgu srpskih dobrovoljaca u potpunosti je adaptiran i uskoro će zvanično otvoriti vrata za korisnike novog Kluba za decu i mlade sa intelektualnim i telesnim smetnjama, kao i za Savetovalište za brak i porodicu. Ovim projektom, koji su zajednički podržali Grad Kikinda i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, rešava se dugogodišnji problem porodica čija su deca nakon završetka osnovnog specijalnog obrazovanja ostajala bez adekvatne podrške u sistemu. Mladen Bogdan, gradonačelnik, koji je obišao prostorije zajedno sa njegovom pomoćnicom Dijanom Jakšić Kiurski, sekretarkom Sekretarijata za finansije, Ilinkom Đilas i članicama Gradskog veća, Tamarom Radlović i Melitom Gombar, istakao je da je ovo prva usluga ovog tipa u Kikindi kojom se popunjava praznina u sistemu socijalne zaštite.

''Ovo je prva usluga tog tipa koju pokazujemo i koju ćemo realizivati u našem gradu. Pozitivan je pokazatelj koliko nam je važno da razmišljamo o svima i da zaokružimo sistem socijalne zaštite — od najmlađih do najstarijih. Roditelji koji su godinama zahtevali ovakvu podršku konačno će imati sigurno mesto za svoju decu tokom nekoliko sati dnevno, što će im omogućiti predah i mogućnost da se posvete drugim životnim i radnim obavezama.”

Novi Klub namenjen je deci i mladima uzrasta od 15 do 26 godina sa telesnim, intelektualnim i kombinovanim smetnjama. U okviru ovog prostora, sa korisnicima će svakodnevno raditi stručni radnici i saradnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite kroz prilagođene aktivnosti, čime se njihovim roditeljima omogućava predah i podrška u svakodnevnoj brizi.

Bogdan je takođe najavio da je u planu i formiranje Savetovališta za rani razvoj u narednom periodu, čime bi Kikinda postala jedna od prvih lokalnih samouprava sa ovako zaokruženim sistemom podrške. Pored Kluba za decu i mlade, u istom objektu na spratu nalaziće se i Savetovalište za brak i porodicu. Ova usluga je za sve građane Kikinde potpuno besplatna, a u njoj rade sertifikovani i iskusni stručnjaci. V.D. direktora Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, Nikoleta Pavlov, naglasila je važnost novog prostora za celu zajednicu:

''Na ovaj način rešava se decenijski problem u Kikindi za decu koja završe osnovnu školu, a nemaju gde. Obezbedili smo prostor koji je krajnje funkcionalan, bezbedan i prilagođen njihovim potrebama. Zainteresovani sugrađani već mogu da dođu u naše prostorije i podnesu zahteve za korišćenje ovih usluga, a zvanični početak rada očekuje se u najkraćem mogućem roku, čim se privedu kraju svi završni radovi.”
U prethodnoj godini podršku Savetovališta za brak i porodicu zatražilo je preko 100 sugrađana. Sada, u okviru posebno opremljenog prostora, svi korisnici imaće znatno kvalitetnije uslove za rad i savetodavnu podršku.
 

Ministarka zaštite životne sredine u tehničkom mandatu, Sara Pavkov, posetila je Kikindu kako bi obišla radove na izgradnji kanalizacione mreže u naselju Strelište. Ovaj projekat predstavlja decenijama očekivano komunalno rešenje za lokalno stanovništvo, koje je godinama kroz peticije i apele tražilo rešavanje problema odvođenja otpadnih voda. Gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan naglasio je da je ovo jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u gradu u poslednjih nekoliko godina.

‘’Projekat jeste bio kompleksan, više puta je menjan, a poseban izazov su predstavljale podzemne vode. Radovi idu dobrom dinamikom – od predviđenih 5,8 km, do sada je završeno 3,4 km. LJudi su zadovoljni jer rešavamo veliki problem. Velika zahvalnost Ministarstvu i Vladi Republike Srbije’’, rekao je Bogdan.

Tokom obilaska, ministarka Pavkov je istakla važnost unapređenja zelene infrastrukture širom Srbije.

‘’Ponosna sam što intenzivno radimo na unapređenju zelene infrastrukture u više gradova u Srbiji. Za Strelište je izuzetno značajno što smo ovo pokrenuli, to su građani želeli. Iščekujemo da radovi u ovoj fazi budu gotovi na proleće iduće godine, a paralelno pripremamo dokumentaciju za Železnički novi red’’, poručila je Pavkov.

U okviru ove faze biće izgrađeno oko 5,8 kilometara nove kanalizacione mreže, a zbog specifičnosti terena koristi se vakuumski sistem. Investitor projekta je Ministarstvo zaštite životne sredine, dok je Grad Kikinda finansirao izradu kompletne projektno-tehničke dokumentacije.

Pored kanalizacione mreže, ministarka Pavkov je podsetila i na značaj projekta podizanja vetrozaštitnih pojaseva. Nakon završenog pošumljavanja prema Iđošu, radovi se nastavljaju na potezu ka Banatskoj Topoli. Po završetku kompletnog projekta, Kikinda će biti bogatija za više od 14.000 novih sadnica.