Aktuelno

U Mokrinu su započeti radovi na uklanjanju velike divlje deponije koja godinama predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema u ovom selu. Ova akcija je značajan korak ka zaštiti životne sredine i očuvanju plodnih poljoprivrednih površina na teritoriji Kikinde. Za realizaciju ovog projekta, Kikindi su odobrena bespovratna sredstva od 10 miliona dinara u okviru programa Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Lokalna samouprava je iz budžeta izdvojila dodatna dva miliona dinara, čime je ukupno ulaganje dostiglo 12 miliona dinara. Radovi bi trebalo da traju deset dana. Gradonačelnik Mladen Bogdan obišao je lokaciju i izrazio zabrinutost zbog konstantnog stvaranja divljih smetlišta, uprkos svim naporima.

''Ova lokacija je već dugo godina izvor nevolja, gde se stalno stvara divlje smetlište. Mesna zajednica i grad izdvajaju značajna sredstva za čišćenje. Uprkos našim brojnim pozivima, otpad se i dalje nepropisno odlaže, što stvara lošu sliku i potencijalno može dovesti do ekološke katastrofe i štete po zdravlje'', istakao je gradonačelnik.

Goran Ristić, predsednik Saveta Mesne zajednice Mokrin, potvrdio je da je divlja deponija problem koji traje već petnaest godina:

''Deponija je naš najveći problem već petnaest godina. Svake godine Mesna zajednica izdvoji između 200.000 i 400.000 dinara, ali se smetlište, nažalost, obnovi već posle nekoliko dana. Čak je i pre tri godine lokalna samouprava uložila 11 miliona dinara za njeno uklanjanje, ali problem je i dalje prisutan. Zato je naš plan da, nakon što završimo ovu akciju, postavimo nadzorne kamere kako bismo sprečili da se deponija ponovo formira i proširi“, rekao je Ristić.

Čišćenje deponije u Mokrinu predstavlja deo šireg napora lokalne vlasti da Kikindu učini zdravijom i čistijom sredinom.
 

Radovi na podizanju novog vetrozaštitnog pojasa na deonici opštinskog puta drugog reda, na izlazu iz Iđoša prema Mokrinu, u punom su jeku. Ovaj značajan ekološki projekat, usmeren na zaštitu životne sredine, zemljišta od erozije i poboljšanje bezbednosti saobraćaja, finansiran je delom iz sredstava Ministarstva zaštite životne sredine. Lokalnoj samoupravi za ovaj poduhvat odobreno je 7,3 miliona dinara od strane Ministarstva, što predstavlja značajan deo ukupne vrednosti projekta. Gradonačelnik Mladen Bogdan obišao je radove i istakao da je ovaj projekat od velikog značaja za Kikindu. Vetrozaštitni pojas protezaće se u dužini od oko dva kilometra, od ulaza u Iđoš do mosta prema Mokrinu, a planirano je da bude posađeno oko 5.700 sadnica u više nivoa:

''Podizanje vetrozaštitnih pojaseva ima izrazito veliki značaj, kako u borbi protiv eolske erozije i zaštiti životne sredine, tako i za povećanje sigurnosti u saobraćaju. Uz snažnu podršku države, realizacija ovog projekta je bitan korak napred ka očuvanju prirode i podizanju kvaliteta života. Svaki novi zeleni pojas nam je dragocen, jer pored zaštite zemljišta i okoline, ostavljamo čistiji i zdraviji svet za buduće generacije“, poručio je gradonačelnik.

Ukupna vrednost projekta pošumljavanja je 9,8 miliona dinara. Kako je istakla Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj, opština je sopstvenim sredstvima obezbedila 2,5 miliona dinara, čime je pokazala posvećenost ovom važnom cilju:

''Očekujemo da će sadnja biti završena do 1. decembra“, izjavila je Narančić, naglašavajući kontinuirani rad na pošumljavanju i popunjavanju katastarskih parcela u ataru i naseljima poslednjih godina.

Radivoj Lagundžin, vlasnik rasadnika "Dorijat", koji je zadužen za sadnju, objasnio je da se pažljivo biraju vrste drveća i žbunja:

''Ovaj pojas ćemo saditi u nekoliko nivoa, a izabrali smo raznovrstan asortiman sa oko 5.700 sadnica. Među njima su hrast lužnjak, lipa, dren, jarebika, jorgovan, topola, borovi, kao i nekoliko drugih vrsta drveća i žbunja, kako bismo osigurali efikasnu zaštitu“, rekao je Lagundžin.
 

Nekoliko stotina mališana u Kikindi je na Gradskom trgu dočekalo Deda Mraza koji je na fijakeru jedne od najmlađih članica Kikindskog konjičkog kluba ''Banat'', Nike Beleslin, doneo čuvenu kutiju želja. Ona će se nalaziti u kućici ispred Gradske kuće, tako da će do 12. decembra, a ukoliko bude bilo potrebno i duže, svi mališani od jedne do 10 godina moći da Deda Mrazu napišu želje i ubace ih u kutiju. Na pismu treba da piše ime i prezime deteta, tačna adresa stanovanja sa brojem kuće, odnosno stana i ulaza u zgradu. Tradicionalna manifestacija održava se od 2013. godine, a Deda Mraza je zajedno sa decom dočekao i gradonačelnik Kikinde, Mladen Bogdan.

''Ovo je najlepši skup koji imamo na Gradskom trgu i svi zajedno čekamo trenutak kada nam Deda Mraz donese kutiju želja i biće to prilika da sva deca koja su slušala svoje roditelje, koja su išla u školu i u vrtić, moći da pišu Deda Mrazu i da se nadaju da će im on ispuniti želju i da će dobiti ono što su poželeli. Naša poruka je da je ovo nešto najlepše što imamo za kraj godine, da je ovo potrebno deci, da im je potreban mir, radost i osmeh kao i njihovim roditeljima i zato smo došli da im pokažemo da ćemo nastaviti da se borimo za naše najmlađe u gradu. Ne samo podizanjem kvaliteta života nego i ovakvim programima koji čine praznike lepšim. Deda Mraz će početi da deli paketiće posle 19. decembra i želja nam je da svako dete dobije poklone do Nove godine. Trudićemo se da naše najmlađe obradujemo i u Novoj godini tako da deca mogu da očekuju brojna iznanđenja'', poručio je gradonačelnik.
 

Sabor svetog Arhangela Mihaila, Aranđelovdan, hramovna i seoska slava u Mokrinu obeležena je u crkvi Arhangela Mihaila svečanom liturgijom, potom rezanjem slavskog kolača u Svečanoj sali Mesne zajednice, a na kraju i svečanim programom u sali Doma kulture. Svečanim dešavanjima prisustvovali su Mladen Bogdan, gradonačelnik, njegov zamenik Dejan Pudar, načelnik Severnobanatskog okruga, Nebojša Jovanov, Željko Radu, član Gradskog veća, kao i Miroslav Dučić, koji je ovogodišnji kum.

''Slava je oduvek bila prilika da se okupimo. Domaćini su nam to okupljanje ove godine priredili u nešto manjem obimu, ali iz odličnih razloga jer se sala u omladinskom domu radi i obnavlja, što je jedna od najvažnijih investicija u ovoj i narednoj godini. Neke stvari koje smo planirali nismo uspeli da uradimo u onoj meri u kojoj smo želeli, ali na osnovu svega što se dešavalao u pretodnih godinu dana poručujem da nismo stali i da se nikada nećemo predati, naprotiv nastavićemo da razvijamo naš grad i naša sela još jače'', poručio je gradonačelnik.

Meštanima je poruku poslao i kum Miroslav Dučić:

''Zahvalio bih predstavnicima Mesne zajednice koji su me predložili da budem kum. Nadam se da ću biti u najmanju ruku na nivou prethodnog kuma, trudeći se da doprinesem u sledećoj godini mnogo toga što će biti naša misija. Čestitam stanovnicima Mokrina seosku i hramovnu slavu'', poručio je kum Miroslav Dučić.

Bila je to prilika da se sumiraju rezultati o godini i planovima :

''Mokrin oduvek krasi sloga i zajedništvo, a selo je poznato po brojnim manifestacijama, koje organizuju mnoga udruženja građana. Na tome smo im zaista zahvalni. Svi zajedno doprinećemo tome da naše selo bude ponosno i dostojanstveno kao i do sada'', dodao je predsednik Saveta Mesne zajednice Mokrin, Goran Ristić.
 

U našem gradu upriličeno je svečano obeležavanje 107 godina od oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu i ulaska srpske vojske u grad. Venci su položeni na Železničkom groblju, kod spomen ploče Dragutinu Ristiću, u holu Gradske kuće, na bisti Kralju Petru, da bi potom bio održan i svečani program u sali Kulturnog centra. Obeležavanju su, pored pripadnika Vojske Srbije, Policije, boračkih i udruženja potomaka, prisustvovali Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde, Petar Žigić, načelnik Gradske uprave, Dušan Popeskov, predsednik Gradskog parlamenta i Vlado Trtić, sekretar Sekretarijata za opštu upravu i zajedničke poslove.

''Ulaskom srpske vojske u Kikindu ispunjeni su snovi našeg naroda koji je tako dočekao svoje vojnike, svoju zastavu i prvi put u istoriji se osećao kao deo srpske države Kraljevine Srbije. Ta vekovna težnja i borba naroda da se priključi svojoj matici traje od samog nastanka našeg grada koji je gradio svoj identitet zajedno sa svojim sunarodnicima bez obzira na nacionalnost i veru, kako bi svi doprineli da on izgleda onako kako jeste i u današnjem vremenu'', poručio je gradonačelnik.

Prisutnima se na akademiji obratio i predsednik Skupštine grada Kikinde, Dušan Popeskov:

''Dan oslobođenja Kikinde u Prvom svetskom ratu jedan je od najvažnijih datuma naše istorije. Nijedan narod tokom Velikog rata nije dao toliki danak za slobodu i oslobođenje. Naša dužnost je da obeležavamo te datume i da nikada ne dozvolimo da se zaborave. Kakav odnos imamo prema današnjim borcima, predstavlja i sliku poštovanja prema našim precima'', poručio je Popeskov.

Poruku je imao i Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a:

''Neka sećanje na 1918. godinu bude naš podsetnik da su sloboda i mir najveće vrednosti koje imamo. U ime svih koji su svojim delom ispisali stranice istorije našeg grada izgovaram jedno veliko hvala'', poručio je Savo Orelj.

O srpskim dobrovoljcima iz Banata govorio je general Milorad Stupar:

''Oni su se borili na strani Rumuna na frontu na Dobrudži. Tamo postoji i spomenik srpskom vojniku. Posle toga su prebačeni na Solunski front. Moramo shvatiti da je Solunski front probijen septembra 1917 . godine srpskom vojskom u kojoj je bilo Šumadinaca, kao i Srba iz naših krajeva i preko Dine'', pojasnio je general Stupar.